Општинске новине

4

Сиромаштина нашег града Беог рада

523

„Као приход помиње се и божићна милостиња, што би од прилике одговарало данашњој зимској помоћи." Свакако да је велика разлика између тог првог буџета за социјалну помоћ града Београда из половине XIX века, који је тада једва бројао 10.000 становника и износио непуне 33.000 гроша и данашњег великог Београда, са његових 300.000 становника и буџетом за социјално и здравствено старање од близу 18 милиона динара. Као што смо напред видели један врло велики број београдских грађана није у стању да подмири ни своје најнужније потребе ни уз пркос и општинске и приватне помоћи, њихова сретства су још увек недовољна. Због тога сматрамо да питање помоћи сиротиња, као и уопште социајлне помоћи, није ни изблиза решено. Зато је било потребно да се и његови управљачи као и целокупно грађанство добро упозна са овим важним социјалним питањем — помагањем сиротиње и да се види који су стварни узроци тој тешкој социјалној појави, и на који начин се може указати рационална помоћ. Због тога смо изнели и све методе и организацију ове помоћи, како је она вршена у прошлости и како се врши данас у модерним државама. Наравно да се ниједна од ових метода не би могла дословно да примени на наше прилике, па и кад би се примениле, не би могли да се очекују исти резултати. Ми морамо имати за наше прилике, а специјално за наше београдске прилике, нарочито израђене методе рада, које треба да почивају на темељном познавању и стања и сретстава којима се може располагати. Релативно узевши прилике код нас нису толико очајне, али ипак захтевају и велике жртве, нарочито материјалне, као и једну смишљену организацију у којој осим званичних органа, морају учествовати и сви грађани. Београдска општина мора учинити још веће напоре него што их данас чини, али ти напори и те жртве имаће свакако и велике и лепе резултате. Оно чиме се један град може да похвали и да буде запажен, нису по нашем мишљењу, ни његове велелепне палате, ни споменици, ни велики број становништва, већ пре свега добро социјално уређење и сношљив живот највећег броја његових Грађана. На крају доносимо један конкретан предлог поглавито за стварање сретстава на који начин специјално за Београд може да се укаже једна успешна и рационална помоћ и олакшице њеним сиромашним грађанима поред већ постојећих. Као што смо раније видели, више од половине Београђана мора се убројити у оскудне грађане, а свакако да има још на хиљаде посве сиромашних, неспособних за рад, услед болести или старости, као и кезапослених којима је потребна помоћ. Према стати-

стици општине града Београда за последњиу неколико година (види Комунална запггита дсце од Сл. Видаковића стр. 49) било је сваке године око 1.000 породице које су тражиле (а свакако их је било много више које нису тражиле) помоћ за децу, али је нису могли добити јер није било довољно кредита. „Насушни хлеб" који издаје на хиљаде хлебова показује такође да има толико људи који немају ни толико сретстава да купе један хлеб на дан. Беда станова у Београду такође нам је добро позната, и као што смо већ видели 91% малих станова, где станује сиротиња, не одговарају ни најосновнијим хигијенским захтевима (Станбена беда од Сл. Видаковића стр. 56). Исто тако стоји рђаво и са исхраном Београђана. Она је недовољна (за 30—40%) и нерационална. На пример: Београђани троше сразмерно велике количине ал кохолних пића, чак се јавља последњих гсдина и повећање ове потрошње. Тако је 1935 попијено 9.743.000 литара алкохолних пића (вина, пива и ракије), а 1936 10,802.000 литара, што преставља у готову преко .150 милиона динара. Значи да је сваки одрастао Београђанин просечно потрошио преко 900 динара на алкохол, или породица око 2.000 динара, што чиии дневно 7 динара, сума којом се може да исхрани једно лице. У исто доба је смањена потрошња млека, која је у првом реду ишла на штету дечје исхране (јер је 1935 потрошено 13 милиона литара, а 1936 само 6,5 милиона литара млека). Свакако да је ово све било на уштрб здравља и набавке других животних намирница и потреба. Исто се тако издају и знатне суме за дуван. Дакле, само смањење употребе алкохолних пића побољшало би не само исхрану, већ и здравље и друге прилике Београђана у знатној мери. По подацима које смо добили од Саветовалишта за спасавање алкохоличара, само прва хиљада Београђана, која се лечила у Саветовалишту, по сопственом признанзу трошила је за годину дана преко 3 милиона динара на алкохол, међутим су њихове породице и деца у свему оскудевали и уз то трпели још свакојако злостављање њихових пијаних родитеља. Према томе сузбијаље алкохолизма било би једно од првих и најефикаснијих сретстава за побољшање стања сиромашног света (а за њега је уопште алкохолизам од највеће штете). Београдска општина увиђајући потребу за сузбијање алкохолизма почела је и материјално да помаже Саветовалиште — установу Југословенске велике ложе трезвености. У колико буде више ова акција помогнута у толико ће дати веће резултате, који претстављају праву и ефикасну помоћ, не само економску, већ исто тако и посредну заштиту деце, а која се уз то и најлакше може да оствари, јер захтева и најмање сретстава али један велики рад на хигијенском просвећивању. Интересантно је да видимо још неке податке о имовном стању београдских грађанс.