Општинске новине

536

Београдске општинске новине

људи и писаца. Кућа је порушена пре неколико година последњом регулацијом. 1 ) Кнез Милош је помагао Србе да купују имања у шанцу од Турака и да граде веће куће. Али су такви покушаји Срба наилазили увек на отпор Турака, који су становали у суседству, највише зато што се са прозора тих великих српских кућа могло гледати у турска дворишта, где су једино буле могле удисати нешто свежег ваздуха. Турци су тражили да српске куће у шанцу не смеју бити веће од турских. Па ипак су се Срби све више увлачили у турска насеља, купујући земљишта, а доцније и зидајући веће зграде. Прво су почели да зидају веће зграде у садашњој Узун Мирковој улици и на Краљевом тргу. Земљиште на коме се сада налази стари университет купио је Јеврем Обреновић 1832 и ту подигао кућу. Како се изграђивање ових блокова протеже кроз дуже време, приказаћемо га доцније. Када је раселио Савамалу и отпочео зидање већих зграда на том месту, кнез Милош је просекао и регулисао ту и неколико улица. Уређен је Топчидерски друм (сада улица Милоша Великог), који је и раније постојао. Просечене су и регулисане нове улице: Абаџијска чаршија (улица Краљице Наталије), названа тако због тога што су се у њој населиле великим делом абаџије и отвориле ту своје радње; „Савамала" (Босанска и Гепратова улица), Балканска и Ломина улица, као и мање околне улице. Све су ове улице биле регулисане већ 1839 г. Мало после су просечене Сарајевска, Немањина и друге улице. Кнез Милош је помагао насељавање Савамале. Видели смо да је овде бесплатно делио земљишта, само под условом да се са лица ограде. Први пут у историји Београда, варош се померила на савску падину. Непрекидно до тада, — у старом, средњем и новом веку, варош се развијала на дунавској падини. Кнез Милош је цроменио овај историјски развој, и савска страна је остала и до данас лепша и изграђенија него дунавска. *) Глигорије Возаровић, први кшиговезац и књижар београдски, доселио се у Београд 1827. Родом из Земуна, он је занат учио у Бечу. Знао је немачки, био је доста образован човек и велики патриота. Прву књижару и књиговезницу отворио је у близини тадашње школе, на месту где је сада основна школа код Саборне цркве. Његова књижара је била зборно место све тадашње београдске интелигенције. У овом књижевном кружоку треба тражити зачетак многих доцнијих културних установа. Сам Возаревић је оснивач Библиотеке вароши београдске, из које се доцније развила Народна библиотека. Кад је Возаровић саградио кућу у Поп Лукиној ул., његова књижара, библиотека и цео књижевни кружок београдске интелигенције преселио се у ову зграду. То је било жариште просвеге у Београду.

Насеља око Смедеревског друма (данашње улице Краља Александра) почела су да ое подижу тек после 1834 г. Те године изби пожар у Савској варопга у једном дућану у коме је било барута. Ватра је угашена и није дошло до експлозије. Али то даде повода кнезу Милошу да забрани држање барута у вароши у већим количинама, него да се држи и продаје на безопасним местима око Батал-џамије. Тада су трговци барута почели да подижу своје дућане на овом месту. Како је барут продаван у фишецима, улица је прозвана фишегџијска, „фишеклија". Негде у то доба кнез Милош је наредио да се сви београдски ковачи преселе на Теразије. Тамо су им поклоњена земљишта. Ковачима то није било мило, али се Милошева наредба морала поштовати. Мало доцније купио је Стојан Симић баруштине на Теразијама и подигао ту, око 1840 г., велику зграду, — на платоу између садашњег Старог Двора и Музеја Кнеза Павла, онде од прилике где сада свира војна музика. „Сав се свет чудио лудости Симићевој да сагради кућу у оној пустињи, далеко од вароши." (К. Н. Христић). То је почетак изграђивања Теразија, које ће доцније постати центар Београда. Занимљиво је да је једини „источњачки кутак" Београда, Скадарлија, који се одржао до најновије доба, постао у доба кнеза Милоша. За Карађорђево време ту су биле празне пољане. Тек од 1825—1835 јављају се овде насеља, — поред шанца од Стамбол-капије до Видин-капије иза садашше Поенкареове улице, — и то циганска. На месту где је сада Скадарска улица постојала је циганска махала још и почетком друге половине XIX века. Ту је било више неугледних кућа, по кривудавим сокачићима, и неколико неугледних механа, где су пијанчили и Срби и Турци. Због скандала који су се догађали у тим кафаницама Скадарлија је била озлоглашена. Она је пркосила модерном времену све до пре неколико година, — и својим трошним кућицама, и кривудавим турским сокацима, и скандалима по неугледним кафаницама. Сада се и ту изводи савремена регулација и калдрмисање улица, граде се модерне палате. Од старе Скадарлије данас се тамо сачувало само парче Скадарске улице око боемске кафане „Три шешира" са неколико кућица. Било их је који су тражили да се овај крај „турског" Београда одржи нетакнут као туристичка „егзотика"! Таквих „туристичких знаменитости" има Београд још и данас доста по даљим предграђима. Палилула, која је била насељена и у турско доба као засебно село, развијала се и даље. Али у њој у то доба није подигнута ниједна зграда вредна помена, осим Палилулске касарне, о којој смо већ говорили.