Општинске новине

11*

Привредна хроника

581

Био сам јако забринут и овде су за озим столом сведоци, који су ми у тим првим, теигким моментима дали своју сарадљу и који су видели да ми је тек онда лакнлуо, када сам добио увереше да ћу се у своме раду моћи ослаљати на наше Коморе. Још у првој мојој изјази рекао сам да ћу се у своме раду широко користити искуством и сарадњом наших Комора и тога сам се постављеног принципа држао до краја. Та свест да се на вас, Београдске призреднике, могу увек ослонити, да ћу имати за'Ј]у подршку, учинила је да сам се често смео прихватити и замашмијих решења, коЈима иначе, можда, не бих смео приступити. Брзо су прошле ово неколико година. Радило се је својски. Имао сам добре сараднике. Доста је урађено. Неке су ствари остале тек започете. Многе су замисли остале неостварене. У колико је било успеха, заслуга припада мо;им већницима, ссобљу Општине и нашим Ксморама — вама привредницима међу којима сам наилазио увек на искрене сазетодавце и одличне помагаче. Наравно да цео наш рад не би могао да се обави да над њиме није бдило високо поверење, које нам је увек указизало Њ. Кр. Височанство Кнез Намесник Павле. У свакој прилици Њ. Кр. Висзчанство нам је дало Своју моћну потпору, показујући пуно љубави и разумевања за потребе Београда. Исто тако налазили смо потпору и Краљевске владе, која нам је олакшавала рад. Цео наш рад, цело наше стремљеше, ишло је на добро нашега Београда, који заслужује да му се сви посветимо. Браћо и господо, Хоћу да вам искажем једно сзоје велико задовољство. То је, да је на место, које сам ја напустио, дошао г. Војин Ђуричић. Господин Ђуричић је наш стари познаник и пријатељ. Ми сви знамо његозу љубаз према нашем Београду. Он ју је посведочио у безброј прилика на положајима које је до сада са достојанством заузимао. Њему Београд већ дугује мнзго. Претседничко место је у добрим рукама и ја сам задозољан, што сам добио таквог наследника, И наша привреда може бити задовољна, јер ће у њему имати претседника Општине, који је познаје, разуме и који јој је пријатељ. Господин Ђуричић је изразио жељу, да му пружим сарадњу у извођењу послова који су започеги и оних које је он замислио, и ја ћу му ту сарадњу пријатељски, од срца дати. Ја се враћам својим предузећима, које сам заиста био занемарио за ово време. Враћам се Индустријској комори, која у данашње доба има пред собом тешке проблеме: набавка сирозина, организација рздне снаге и рада у индустрији и где претстоји велики посао. Хвала вам што сте ми вечерас приредили ово велико задовољство, које испуњава цело срце. Хвала вам на сарадњи, коју сте ми давали, да се застава привредника изнесе што светлија из овог скоро петогодишшег периода.

Завршујући, пријатељи, ја вас молим, да се сетимо првога грађанина престонице и да узвикнемо одушевљено: Живео наш Млади Краљ Петар II! Живело Њ. Кр. Височанство Кнез Намесник Павле! Живео цео Краљевски Дом Карађсрђевића! И, господо, Живео наш поносити, слазни Београд!!! I ГОВОР Г. ВОЈИНА ЂУРИЧИЋА Нови претседник Београдске огпптине г. . Војин Ђуричић одржао је после тога овај говор: Господине Претседниче и Господо призредници, У прзом реду морам да изјавим да у потпуности прихватам све оне констатаци,'е, које су гсспода предговорници тако исцрпно изнели у својим говорима, о плодном деловашу мога уваженог претходника у својству претседника Београдске општине. Мени не би остало у том погледу ништа друго него да просто поновим оно што су господа иззолела рећи. Рад г. Владе Илића, као претседниха Београдске општине био је многоструко плодан и он претставља врло важну епоху у разЕитку нашег пргстоног града. За ово релативно кратко раздобље од неких чзтири и по године дана, борећи се са не малим тешкоћама, г. Илић је успео не само да санира општинске финансије и остави своме последнику једно стање, које се, не да упоредити са оним што је он био затекао, већ је створио читав низ опште корисних установа, као што су београдски Сајам, дечије прихватиште, градска болница, зоолошки врт, модерне санитетске установе и др. и започео велики број комуналних радова, који јасно указују да је далеко назирао у будуће потребе наше престонице. За овакво његово пословање г. Илић је наишао на опште признање Београђана, а међу њима и од стране оних који му лично нису пријатељи. Такво затечено сташе налаже новом Већу посебну дужност, а то је да настави путевима које је г. Влада Илић утро са његовим сарадницима и да се руководи истим идеалима — идеалима службе, вишим интересима наше престонице и наше земље. Руковођен истим идеалима ја ћу наставити онде где је г. Влада Илић стао. И у то име кличем: Нека је хвала г. Илићу на ствему што је учинио и Живео наш горди Београд! ГОВОР Г. ЖИВОЈИНА НЕШИЋА Г. Живојин Нешић, индустријалац, поздравио је г. Владу Илића у име старих Београђана и, између осталог, рекао: Твоја дела за време петогодишњег претседниковања толико су бројна, важна, велика и трајне вредности, да је заиста тешко дати суд шта је добро а шта је најбоље. Твоја енергија, својствена српској раси, испољила се у свима правцима комуналне политихе Београда за ових пет година. За пет година напредак и цветање Београда у економском, социјалном, здравственом, културном, техничком и естетском смислу, најјаснији су доказ са ко-