Општинске новине
7*
Коста Д. Главиник 637
га живота веже своје мисли за Београд. Ето то су разлози који и нас побуђују на писање овог малог есеја о овом човеку који сад већ припада историји града Београда. Како је поменуто у говору г. проф. Радонића, поч. Коста Главинић потиче из једне
Димитрије Ђ. Главинић, отац Косте Д. Главинића, у старом грађанском оделу старе и угледне трговачке породице, чији су се оснивачи почетком прошлог века доселили у Београд. ГТитање раса, наслеђа заузима данас све веће место у науци. Из какве породице потиче К. Главинић? — Београд је на Балкану, а Балкан значи смесу најразличитијих раса, најразличитијих народа. Колико раз.чих крви тече у жилама сваке породице, то је скоро немогуће установити. За породицу К. Главинића зна се да се једним својим огранком ослања на чисто Словенско, српско порекло, другим на Јужносрбијанско-цинцарсКо. Дакле У њој су спојена два менталитета: словенско сањарење, и необична активност и трудољубивост мале цинцарске расе која је дала Србији толико истакнутих људи. Промотри ли
се живот и рад К. Главинића, онда се јасно види и један и други уплив. У њешвој кући, у радном кабинету, у ком је покојник тако радо седео, са зидова гледају портрети: оца, мајке, деде по оцу. Неколико власторучно исписаних страна за лични животопис говори потање о породичној генеалогији. Оснивач породице, Ђура Савић-Главинић, деда нашег покојника, пореклом је био Херцеговац; родио се у Мостару, у имућној трговачкој кући. Преселио се у Београд почетком XIX века као потпуно сироче, без икога свога (отац и мати, браћа и сестре, сви су за неколико дана помрли од куге која је у оно доба пустошила у Херцеговини). Доселивши се у Београд, он је наскоро постао угледан трговац старе београдске чаршије, имао свој велики дућан у данашњој Краља Петра улици и постепено стекао огромно имање. У Београду се оженио Београђанком, чији је отац такође досељеник. Звала се Софија-Соска. Из овог брака родио се покојников отац, Димитрије Ђ. Главинић. И он је, као и покојников деда, рано, у петнаестој години, остао без оца; као и деда г. Главинића, и отац му је био трговац, али је то била већ друга генерација старих београдских трговаца. Димитрије Ђ. Главинић знао је неколико страних језика (грчки, немачки и талијански), осим тога је у Београду, поред основне школе, свршио трговачку и грчку школу, у Винковцима немачку. Пошто му је бурне 1862 године дућан потпуно порушен и опљачкан, преселио се Димитрије Главинић у Шабац. Ту
Хаџи Диша-Рошу, деда по мајци Косте Д. Главинића, рад акад. сликара А. Јовановића