Општинске новине

638 Београдеке општинске новине

Јелисавета Главинић, рођена Рошу, мајка Косте Д. Главинића

Коста Д. Главинић, као млади професор Универзитета отмено, сматрајући да као „Јелини" стоје над обичном чаршијом. Из те породице, као један од првих „мезалијанс" бракова, у ствари први брак којим су се срушиле старе ексклузивистичке традиције између „грчких" и нових досељеничких породица, ћерка Хаџи-Димитријина, Јелисавета, удала се за Димитрија Главинића. Тако се, и економски, и духовно, и родбински — постепено међусобно везала стара београдска чаршија, нестајале су оне разлике које су је дотад делиле на „аристокрацију", „Јелине", и нове досељенике. Из овога брака, 16 јануара 1858, родио се наш покојник, Коста Д. Главинић. Као његов отац и деда, и он је рано остао сироче без оца, уз то у доста тешким материјалним приликама. Сав терет једне велике породице свалио се на њега. Дајући кондиције (за час је добијао по један дукат), Коста Главинић уз максималне напоре одржава породицу и уз то редовно свршава своје науке, најпре реалку и Технички факултет у Бео-

је поново отворио колонијалну радљу и у исто се време стао бавити извозничким пословима. 1866 изабран је за претседника шабачке општине, 1868 био је посланик града Шапца на Великој народној скупштини у Топчидеру. Како је међутим претрпео велике губитке у извозној трговини, оронуо здрављем, вратио се у Београд, где је умро релативно млад, у 43 години живота, 5 јануара 1871. Међу оним угледним породицама чија су се имања протезала на месту где се данас у улици Краља Петра налазе Народна и Трговачка банка, и у данашњој Цара Лазара и Грачаничкој улици (раније: Сараф-Костином сокаку и сокаку код „Јелена"), — поред породице Главинић, била је веома позната и породица Хаџи Димитрија-Рошу, јужносрбијанског досељеника, Цинцарина, ванредно богатог трговца старе београдске чаршије. Колико је био богат овај стари београдски трговац, чији је занимљиви минијатурни портре радио наш познати сликар Анастас Јовановић (минијатура се и данас налази сачувана; у радном кабинету поч. Косте Главинића), најбо-

ље доказује околност да је после своје смрти, поред некретнина, оставио огроман капитал у новцу, 30.000 златних дуката. (То је било у време кад је чиновничка плата износила 5 дуката...) Породица Хаџи Димитрија-Рошу живела је на богатој нози. Држала се госпотски и