Општинске новине

Коста Д. Главини*

639

граду, а затим, као стипендиста Вишу техничку школу у Берлину. Оженио се као млад универзитетски доцент. Том женидбом опет су се сродиле две старе трговачке породице. У оном комплексу кућа, у ком су у доба господства старе београдске чаршије становале породице богатих београдских трговаца, а у ком се, како смо поменули, налазила и породична кућа Димитрија Савића-Главинића и Хаџи Дишина, налазила се и кућа јоШ једног богатог београдског трговца тог времена, Томе Јефтића и његове жене Јелисавете. Јефтић је био познат као трговац на велико с дуваном. Дућан му се налазио на углу садапп&е Кнез Михајлове и Краља Петра улице (на месту где се сад налази дрогерија Окановић), у сад већ порушеној згради, која је била добро позната целом Старом Београду. Зграда је носила чудан назив, „Три чуда". Тако се звала због троструког кондоминијума ове зграде. Тапија је гласила на име једног Турчина; дућани" су припадали једном Грку; спрат Србину. Дакле, био је то јединствени случај , ; етажне" својине, предмет велике сензације. Своју трговину Јефтић је снабдевао чувеним турским дуваном „бошча". Сам је путовао у Турску задржава]ући се на овом путу по шест месеци. " Године 1864 постао је одборник Општине града Београда. У архиви породице ГАавинић и сад се чува занимљиви декрет којим је по тад уобичајеној пракси потврђиван већнички избор. Декрет гласи: (Грб) У в $ Р Е Н Ђ Господину Томи Евтићу Обштина вароши Београда руковођена 10-м тачком Устроенл Обштина од '3. К)п'м № (збоо част I. сав. 1024 сра 94.) у државном свом зас^данпо од 29. ннуара 1894. ОЈ^9 16. изабрала Вас за свог заступника на три годпне. Примирителнм Суд Обштпне Беогр &Д ске извршугоћи заклучеп1з Обштинско издае Вам настоеће Ув^рен4. 0№ 16 30. Априла 1894 година !..• у Београду Писар Предс &дателБ Обштинског Св. Петровић Суда Јован СмшшшЉБогатство је стално расло. У браку са женом Јелисаветом имао је једно једино дете, ћерку Даринку, бистру и интелигентну девојчи цу, која је најпре свршила основну школу, а затим стари београдски „Инштитут", Девојачку школу у ул. Краљице Наталије. ТГа мала девојчица играла се с комшијском децом,

па се тако из малена познавала и с унуком Димитрија Главинића, Костом Главинићем, за ког се и удала 1885 године. Како још нису била у моди путовања у иностранство, младенци су провели прве дане у Раковици, у скромној кућици једног млекаџије. Добро подешен, брак је остао срећан до краја. Да би се њен муж што више могао посветити науци и јавним пословима, госпођа Главинић преузела је на се све породичне бриге, а нарочито васпитање деце. Општи рад Косте Главинића изнет је у главним цртама у говору проф. г. Радонића. Овде бисмо се хтели поближе зауставити на раду Косте Главинића за време његовог председниковања у Општини београдској, и на његовом раду у оном још ранијем периоду, кад је био већник Општине београдске. * * * Кад се погледа листа претседника Општине београдске, пада у очи колики је број ; истакнутих људи нашег новијег времена заузимао овај високи положај, с друге стране да су у гој листи заступљени људи из свих друштвених слојева, од највиших интелектуалаца до најистакнутијих иолитичара, финансијера, трговаца и добрих домаћина. У занимљивој серији књига (Сток, Париз) у којој су изашле књиге: „Радник", „Свештеник", „Адвокат", „Политичар" (ова иоследња преведена је и код нас, Б. Ваг{ои1;, ,,1-е роННдие", превео Љ. Нинић, властито изд.), изашла је 1938 и књига с необичним насловом: ,Хе МаЈге" од Леонса Вијелжеа (Геопсе V 1е1јеих), претседника општине у Ла Рошелу (Га КосћеНе). Задатак целе ове серије књига састоји се у главном у томе да се покаже тип и карактер људи извесних професија, не толико у једној идеалистички схваћеној концепцији, већ онако како се они формирају у вези с практчиним животом и његовим задацима и потребама. Тако је замислио своју књигу и претседник општине у Ла Рошелу. Она је баш зато веома занимљива. Поготово стога што је у литератури „претседник општине" досад у главном долазио у обзир само као законодавни термин, или се спорадично појављивао у по ком књижевном делу. Ова књига говори о њему директно и непосредно. Историјских реминисценција нема, задатак је сведен искључиво на практични живот. У првом поглављу, које носи наслов: ,Хе Ма1ге", писац даје ову необичну дефиницију: ,,Бе Магге е8{ Гћотте риБНс <ЗоИ: 8ауо1г сНге: 1Чоп" — „Претседник општине је јавни функционер који мора знати да каже: Не". Та дефиниција тешко да би се с успехом дала прилагодити нашим приликама, јер наш претседник много чешће мора казати: ,,Да" него ли:„Не". Наш живот још није добио устаљеност форме и садржине, у њему је још увек све у