Општинске новине

Нњижевни додатак

Литература о одбрани Београда 1914—1915

Пре толико година, у годишњацима Чупићеве задужбине појавила се серија чланака нашега истакнутог војног стручњака и писца Косте Протића 1 ), „Одломци из историје Београда", у ствари историјски приказ оних многобројних ратова који су се водили под Београдом од првих турских навала на Балкан па све до 1806. Значај појаве ових чланака био је неоцењив. Била је то прва јединствена и прегледна студија свих тих ратова, на нашем језику, прва војна историја Београда, ризница за познавање не само војне, већ и опште историје Београда ранијих векова. Предмет описа нису биле само битке, већ и изглед града и вароши; описано је и споменуто много тога што у војну историју, строго узевши, не би морало ући, а што је за општу историју Београда од великог интереса. Описујући саме борбе, генерал Протић им је дао логичну везу, дао је целину догађаја, узроке и последице, портретисао људе кроз њихове акције. Читајући његове чланке, човек потпада све више и више под импресију прошлих историјских догађаја. Има у њима нешто судбинско, нешто неотклоњиво. Једна млада нација се диже. Не тражи нове животне просторе, али тражи славу и моћ, и у томе тражењу јуриша и гази не обзирући се ни на шта што с тим не стоји у непосредној вези. У обради је искоришћена огромна литература, дома-

ћа и страна. Ово обиље материјала, који је послужио за израду ове прве војне историје Београда, доказује и велико ауторово познавање предмета и огромни значај Београда. г Види се да одбрана и пад Београда нису никад били од локалног значаја, да је интерес према овим „вратницама Балкана" увек био ванредно велик. Војну историју Београда после Протића обрађивали су и други наши писци и историчари, више мање посредно, као део наше опште народне историје, или непосредно, али само по појединим периодима. Тако је нарочито обрађивана друга половина осамнаестог века и 1806. После катастрофалне 1813 па до 1862 и од 1862 до 1914 историја Београда је поштеђена крвавих ратова. Међутим, 1914 над мирним београдским небом нагомилали су се опет црни облаци; поново је заиграло крваво коло, Београд је опет био присиљен да се бори и брани, затворена књига његове војне историје опет се растворила да упише нове и крваве странице. Надовезајући на наше раније чланке из литературе о Београду, приказаћемо овде главна дела која говоре о Београду у Светском рату. Имамо у виду и нашу и страну литературу. * * *

*) Генерал Протић родио се 1831 у Пожаревцу. Три раареда гимназије свршио је у Београду, а касније, пошто се уписао у војску и ушао у Војну академију, отишао је на студије на пруску инжењерску школу. Кад се вратио у отаџбину, у својој доста дугој каријери био је два пута ађутант кнеза Михајла (1861, 1868), професор Војне академије, управник вароши, војни министар, у рату 1876 командант одбране Алексинца и Делиграда. Коначно је 1892 постао Краљевски намесник. Описујући га — у свом некрологу, из ког смо узели ове податке —, М. Ђ. Милићевић иетиче да је генерал Протић био велики поштовалац науке и људи који су се бавили науком и да је и сам до смрти марљиво учио. Од књижевних радова главни су му споменути „Одломци из историје Београда" који су објављени у годишњацима Чупићеве задужбине овим редом: кн>. V, 1883, Београд 1688 год.; књ. VI, 1884, Београд од 1689 до 1717; књ, VII, 1885, Београд 1717; књ. VIII, 1886, Београд од 1718 до 1739; књ. IX, 1887, Београд 1739 до 1791; књ. X, 1888, Београд 1427 до 1521 год.

Од дела која су се досад појавила на нашем језику најзамашније и најзначајније једело: „Агонија Београда", издање живих бранилаца Београда, затим велико дело нашега Ђенералштаба „Велики рат Србије за ослобођење и уједињење; студија Ж. Павловића „Одбрана Београда 1914"; књига генералштабног пуковника Милутина Д. Лазаревића „Одбрана Београда 1915". Од литературе на страним језицима нарочито је значајна девета свеска великог дела немачког Државног архива: ,,Оег ^ећкпеЗ 1914—1915'' (Е. 8. МШ1ег ипс! боћп, ВегНп 1933, БеагБеНе! 1т КешћзагсМу), затим прва и трећа свеска великог делаКпе$8агсћ1у-а и Випс!е8т1П1з1егшт-а 1иг Нееге8\уезеп, које је под насловом ,,Оз1егге1сћ-Ип^агпз 1.еШег Кг1е§ 1914—1918' ј штампано у Бечу 1929 и коначно б!геШеиг-ова монографија: ,,Е )1е Егоћегип^ уоп Ве1§гас1 1915", која је 1917 изашла у Бечу као додатак, ВеШеИ, Штрефлеровом МНИагћ1а11"-у .