Општинске новине

648

Београдске општинске новине

* * * Нарочита вредност „Агсшије Београда" лежи у чишеници да су је у главном писали сами борци за слободу Београда 1914—1915. Сваки сектор, свака јединица добила је у овој књизи свога писца. За то се преко ове књиге исто тако осећа и било Аде Циганлије у овим тешким данима, и напори на Дунавском кеју, пожртвовност регуларне, једнако, као и доброволзачке војске. Међу писцима налазе се: дивизијски генерал Јоксим П. Гајић, у почетку рата командант Градског отсека (овај је отсек обухватао простор од Карабурме до Савског железничког моста), који је 9 новембра 1914 онако достојанствено дочекао парламентарце команданта аустријске посаде у Земуну, генерала Гоглије; бригадни генерал Свет. С. Ђукић, командант Аде Циганлије, чије се име спомиње међу најхрабријим у списку бораца за слободу Београда; генерал Михајло Живковић, командант целокупне одбране Београда 1914 и 1915; капетан-инвалид Жив. Ј. Кезић, последњи старешина Сремског добровољачког одреда; Света Милутиновић, новинар. Као једна целина за себе, у књизи се истиче историографска студија генерала Војина Максимовића и студија генералштабног пуковника Милутина Д. Лазаревића. Док су се остали писци ограничили на то да даду што вернију слику догађаја у којима су непосредно учествовали, ова два писца дају научни и синтетичан приказ свих догађаја трагичне 1915. То нарочито вреди за студију генерала В. Максимовића, која је у ствари оно исто што је у страној литератури Штрефлерова монографија: ,В\е ЕгоБегип^ уоп Ве1§га(1 1915", — репетиториј и преглед свега што се 1915 у Београду догодило, опис војне снаге, тактике коју је непријатељ употребио да освоји Београд. Студија генералштабног пуковника М. Д. Лазаревића, писана слободније, приступачније и популарније, представља нешто измењено раније дело пишчево „Борбе око Београда 1915", које је 1922 изашло у издању Г. Кона. Дубокој драматичности и трагичности књиге „Агонија Београда", убедљивости и рељефности једнако доприносе и сви остали чланци. Недостатак књиге је онај исти који се показује код свих сличних зборника: нема довољне кохезије, ни стилске уједначености; велики је недостатак и то што је у књизи целој 1914 додељено врло мало места, као и уопште целој логици догађаја, њиховом развоју, нема детаљних описа војске ни наше ни непријатељске, не износи се детаљни план операција, нема описа носилаца и твораца тога плана. На сваки начин желели би смо да се у овој књизи сусретнемо и са личним описима команданата и с једне и с друге стране, регуларне војске и добровољаца, са носиоцима колективне воље учесника борбе, кроз чије личности све постаје ближе и јасније. Знамо и

осећамо да једна чврста воља с Торлака свим управља, видимо „Гвозденог" команданта како седи код телефонског апарата преко ког се та воља преноси, али стварање те воље не видимо, страховање и оклевање, све оно што се дешава у души једног великог команданта коме је поверено толико људских живота и на чијим плећима лежи она страховита одговорност која личи на бездан, која га гута и уништава до потпуне физичке и душевне исцрпљености. Прослављени командант Сремског добровољачког одреда, за време рата млади официр-добровољац, сад генерал Кирхнер, спо-

Г. Игњат Кирхнер, командант Сремског добровољачког одреда у одбрани Београда 1914-1915 год. миње се на многим местима, али кратко и без много речи; капетан инвалид Кезић, његов заменик, не каже ништа о себи, иако је познато да је био велики јунак. Писци учесници остали су у психологији догађаја, догађаји су их апоорбовали и импресионирали, лични елеменат остаје по страни. О младићима који су сачињавали Сремски добровољачки одред, који су тако смело гинули за Престоницу и који су донели собом и своје индивидуалне историје, не каже се ништа детаљније. Ми их само видимо како гину, видимо их тако рећи на крају елана који их је понео према вратима Београда. То је све остао још неискоришћени материјал, дирљива грађа, Али све то не умањује значај књиге „Агонија Београда", све то ступа у позадину пред идејом књиге: да отме од заборава оно што мора остати вечно, да се да потстрека, иницијативе за даље радове ове врсте и овог значаја. „Агонија Београда" не исцрпљују грађу, она је тек дотиче. Као пуковске заставе, почивају у миру још ванредно многи необјављени и неискоришћени документи који су у стању да слику борби под Београдом употпуне и да рељефније истакну