Општинске новине

662

Београдске општинске новине

виђеИ >а са својим друговима који долазе за време распуста кући и причају им о животу и о стремљењима у тадањим уметничким метрополама. Најзад се остварује и његова жеља. 1899 године у јесен, као апсолвент Кутликове сликарске школе и као стипендиста Министарства пр ИВ р-еде, одлази у Минхен да, поред сликарства на Академији, студира и занатско цртање да се тако спреми за наставника на занатској школи, које су се управо почеле отварати У Србији. После пет година, колико је провео у Минхену као ученик професора Ажбеа, Гизнеа и Мара> Стевановић се враћа у Београд без и једног свог рада. Вечито незадовољан са својим радовима, сматрајући их увек за недовршене, он први пут излази пред јавност 1906 године У Београду, у својој двадесет и седмој години- Те исте године постаје и члан уметНичке групе „Лада", која је основана непуну годину раније. Од тада па до данас сусрећемо Стевановнћа скоро на свима нашим репреЗентатИВним изложбама не само у земљи, нег 0 и на страни. До сада је имао пет колективНих изложби: Прву у заједници с вајаром ДрагомироМ Арамбашићем 1920 год., другу у заједници с вајарем Ђорђем Јовановићем и слиКаром Лзубом Ивановићем 1922 године, трећу 1924 год., четврту 1927 год., и пету 1939 год. Свих пет изложби одржано је, дакако, у Београду. Он је с успехом излагао и на међунаРодним изложбама у Паризу, Барселони, ЛонДону, Амстердаму, Брислу и Софији. После свршене Академије у Минхену, вратцо се У Београд 1904 год., са жељом да се цјто више посвети уметности. Али још исте године постављен је за наставника цртања у Учитељској школи и гимназији у Скопљу, где се састаје и спријатељује с великим српским кцзижевником Петром Кочићем. После годину дана успева му да добије премештај у Београд и то у занатску школу, где остаје до 19ц г одине. Те године прелази у Трећу муш Ку реалну гимназију, где остаје до 1932 годИне, до свог пензионисања. Од његових ученика који су се одали уметности треба спомнеути младог вајара Јосифа Мајзнера и младе сликаре почетнике Драгомира Петровића и Милана Поповића. Тек доласком у пензију, Ст ев ановићу се пружају могућности да се сав п °свети свом уметничком делу. Резултати тога он^жају се на свим његовим радовима од тога в Ремена Д° данас, јер они постају не само 3 Рблији, него и брижљивије обрађени. Пре неколико месеци Државна штампарија Кр^љевине Југославије у Београду, у својој к °Аекцији „Монографија наших познатих умет Ника", издала је као другу по реду Стевановцћеву мапу репродукција под карактеристихј К им насловом: „33 године сликања око Београда". Предговор тој мапи, на српскохрватском, француском, енглеском и немачком језику, написао је Момчило Милошевић. О

Боривоју Стевановићу до сада су писали, на нашем језику поред поменутог, Михајло С. Петров (Летопис М. С. 1927 г.), Павле Васић (Уметнички преглед 1939 г.), Сава Поповић ((„XX век" 1939 г.), Пјер Крижанић (неколико пута у „Политици"), аутор ове репортаже („Видици" 1939 г.)... итд. Боривоје Стевановић ускоро (14 окт. по старом) навршава шесту деценију свог плодног живота. То није нека висока старост у којој човека почињу да напуштају способности за рад, али то су свакако године у којима је човеку потребан мир, без замарања и напрезања. И поред свега тога, Боривоје Стевановић не штеди још преостале енергмје и он се често може видети, без обзира на годишње доба, кад то дозвољавају атмосферске прилике, како са разапетим платном и сликарским прибором обилази београдску периферију и ближу околину, тражећи своје омиљене мотиве. Кад сам га пре кратког времена посетио у његовој кући на Јужном булевару 19, тамо где је до недавно текао Чубурски поток, затекао сам га у атељеу. Управо је довршавао неку мртву природу. Зачудила ме једноставност, шта више сиромаштво његовог атељеа. Пре свега, девојка ме повела у сутерен. Било ми је чудно. Шта ћу ја у сутурену? Помислио сам да г. Стевановић вероватно ту нешто ради и да ме она хоће само да одведе к њему. Немало сам се изненадио кад сам ушао у две мале полумрачне собице. На зидовима и на поду налазиле су се многе слике, наслоњене на зид. Најинтересантније од свега је да у том сутеренском атељеу влада полумрак, по-

Бора Стевановић: Јесен у Маринковој Бари

тенциран високом тарабом која се налази непуна два метра од малог прозора, а изнад које су се надвиле гране неког дрвета. — Мени није потребан атеље. Ја радим углавном вани. Имао сам горе у стану, у једној соби, лепо уређен атеље, али знате како је; кроз њега су пролазила деца и сметала ми. Тако сам се преселио овамо доле. И ту имам свој мир. Могу несметано да радим, а