Општинске новине

694

Београдс^е олштинске иовине

Тешкоће у погледу становања Чак и најбољи станови једне општине изазивају проблеме. На првом месту постоји оскудица у становима. Мада се у току деценије број оних који су били сопственици својих станова повећао, њихов проценат износио је у 1930 години свега 46,8%. Наиме, у колико је варош већа и више индустријализована у толико је власништво распрострањеније. Тежиште проблема лежи у томе што су приходи породица недовољни, или што су цене пристојним становима одвећ виооке, услед чега велики део домаћег буџета иде на плаћање кирије. Што још више погоршава проблем, породице, чији су приходи слабији, морају обично да дају већи део својих прихода за кирију, него пордице које су имућне. Народна политика прихватила је од скора да јавним властима припада дужност да дају зајмове за изградњу станова и да их изграђују, не само у циљу привредне обнове, већ такође у циљу да побољшају услове становања. Међутим, и поред усвајања ове народне политике проблеми још увек постоје. Поједине државе и ако су објавиле законе које предвиђају власти које имају за дужност да се старају о становању, не журе много да овом питању даду један општи и националлни импулс. Власти појединих држава и локалне власти врло споро схватају потребу да раде енергично и да приме на себе ову одговорност и ову мисију. Питања уклањања тодија још увек се мешају са питањима изградње јевтиних станова. Зоне које не би требало да буду више употребљаване за становање, јер зато нису подесне и зато што њихов развој није у сразмери са развојем који се жели за целу заједницу, изграђују се поново са одушевљењем, али често са тако просечним сретствима, да изгледају као да су предодређене да буду жртве оних истих разорних сИла које су довеле до опадања ранијег насеља. Исто тако, дају се зајмови за станове који не задоваљавају ни минималне услове у погледу суседства, простора, изградње и хигијене и који ће брзо пропасти. Да би једна народна станбена политика била потпуно ефикасна, она не треба да буде везана само са народном привредом и са финансиском структуром, већ треба да буде један од саставних делова једног опсежног плана за дуг период развоја и обнове градске заједнице, да би се избегли појединачни пројекти, да би се осигурала трајност нових уређајних основа, да би се предупредила нова р,аспарчавања у структури града и да би се уопште излечили недостатци који су довели до ситуације коју нова политика и нов програм имају "за циљ да измене.

Старење У Сједињеним Државама уопште, а специјално у нашим градовима, изгледа да материјал стари и пропада брже но што би требало да је случај у једној релативно ново-ј земљи. У релативно кратком времену, ако се упореди са другим земљама, америчка села постала су градови, а градови велике метрополе, док су други велики градови у опадању и постали су места фантоми. Куће од цигала замениле су дрвене куће, хотели са апартманима заменили су куће за становање, зграде за бирое замениле су дућане, гараже једноспратне замениле су гараже на неколико спратова, кафане су претворене у велике хотеле, а велике грађевине последње генерације биле су порушене да би уступиле место огромним облакодерима. Улице са каменом и дрвеном калдрмом замењене су бетонираним путевима, путеви којима су се могла размимоићи једна кола проширени су у путеве за двоја кола. Ово старење без примера објашњава се, делом, брзим порастом и развојем становништва и предузећа, што је учинило да све пропада бржим темпом; постојањем обилних природних богастава, која су учинила излишним дух штедње и гурала су ка потрошњи; брзо извршеним радовима, услед чега бр'зо пропадање конструкције; недостатком стабилности заједнице; отсуством сваког уређајног плана или поделе на зоне, што је омогућило сопетвеницима да искоришћавају своја земљишта како су најбоље налазили за сходно и жртвовањем заједничког интереса личном и материјалном интересу. Кад би овај расипнички дух имао само материјалне последице, овај проблем брзог старења у америчким градовима не би био много озбиљан. Али су се његова дејства осетила и у дезорганизацији производње, у пустошима незапослености, у пропадању талената, у декуражирању штедње и у небрижљивости у погледу свега што је имало везе са заједничком имовином. РуАан изглед Зграде просечног изгледа, парцеле терена запуштених и ненастањених терена, огромне рекламне плакате и недостатак архитектонског јединства јесу карактеристике многих америчких градова. Можда је тешко регулисати архитектонеки стил, али да је то могуће и остварљиво показује европско искуство. Величанствени градови старог света и неки лепо уређени градови Америке нису створени случајно. Они су били изграђени свесно, сходно добро смишљеним плановима, не само у по-