Општинске новине

Национ ална улога градова

695

гледу изградње и безбедности, већ такође и хх1то се тиче регулације. Ми у Америци нисмо обраћали много пажње на спољну привлачност градова. Такође нисмо много урадили да се наше становништво диви архитектонским облицима и хармоничном регулационом плану града. Практично не постоје прописи ни обавезе који су у стању да нагнају сопственике да се прилагоде архитектонском стилу суседа. Исто тако, сопственици неизграђених терена нису дужни да одржавају у добром стању своја имања. Напротив захтева се да терени доносе што више од рекламе која се на њима врше и од јевтиних грађевина које се на њима подижу и које имају мало привлачан изглед. И ако су у току последњих година правила о подели на зоне и грађевински прописи нешто мало ублажили ово зло, у већини наших градова постоје још увек места страшног изгледа и са ружним провизорним конструкцијама. Рђав смештај индустрије Један од главних градских проблема јесте смештај индустрије, на начин да се обезбеди максимум искоришћавања расположиве радне снаге, минимум сезонских промена у укупном броју надница, најбоље искоришћење преимућстава која се имају у погледу сировина и тржишта, и равнотежа између коштања. услуга учињених индустрији од стране Општине и прихода које индустрија извлачи од тих услуга. Не водећи рачуна о потреби једног програма индустриског развоја, општине су привлачиле и потпомагале предузећа, не обзирући се на дејство које ће то имати ни скупну! структуру индустриску. Врло често дешавало се, да се није водило рачуна о квалитет^Уз већ једино о квантитету, узимајући у обзир само укупну индустријску активност у моменту оснивања новог предузећа. Рђаво уравнотежена месна индустријска структура узрок је индустријске дезорганизације на целом, фронту, јер она повлачи сеобу радне снаге, незапосленост, ниске наднице, умањену куповну моћ, застој трговине, нижи стандард живота, повећане трошкове за незапослене, високе порезе, незаузеће станова, застој у изградњи, старење заједничке имовине и опадање индустријске опреме. И у погледу националном такође, основе индустријског развоја нису никад биле, а нису ни сад рационалне. Постављање једне индустрије у једном или другом крају, у једној или другој вароши, одлучивано је често имајући само у виду ситуацију у тој грани индустрије не водећи рачуна о штетни^' последицама које то може имати ,за друге индустрије или за индустрије њој сродне, или за градску заједницу. У великом броју слу-

чајева на такву одлуку имали су утицаја транспортни систем и тарифна политика, који су привлачили предузећа да се инсталирају у једном одређеном месту, на рачун продуктивности целе остале индустрије и на рачун националних интереса. Групе индустријског радног света који се налази у очајном положају, нису само локалне појаве, већ су опште националне, по своме постанку и по својим последицама. Сличне незгоде могу се избећи ако се буде вршила индустријска селекција, као што је то случај у извесним градовима Сједињених држава, у којима су постигнути добри резултати применом планирања, које није имало у виду само непосредне приходе које ће дати једно одређено предузеће, већ такође и последице, које ће произаћи од његовог смештања, на продуктивност целокупне заједнице. У отсуству локалне и приватне иницијативе у овом погледу, решење треба тражити у акцији владе и у националном зонирању индустрије. Неефикасна контрода саобраћаја Поред индустрије, узрок недостатцима које показују расподела градова на националној територији и градски живот јесу саобраћајне мреже и тарифна политика земље. Амерички градови, постављени у главном поред природних водених токова, још у своме почетку тр^пели су штетне последице од конкуренције у области транспорта. У доба канала, градови су се почели подизати дуж нових водених путева, доводећи до падања градова који су већ били развијени, али су били поред старих путева и према томе мање фаворизовани. Кад је дошла железница, градови који су се налазили дуж канала имали су често исту судбину. Најзад, железнице су се умножиле и ривалство између градова почело се испољавати у форми додељивања субвенција, у изградњи железница од стране самих градова и још већим снижавањем упропашћујућих тарифа. Последице су биле многоструке. Железнице, немогући да живе од експлоатације једне једине пруге, биле су доведене у положај да пруге изграђују без икаквог реда, проводећи их кроз нове крајеве. Услед тога дошло је до стварања нових градских центајра,, који су изазивали стварање нових линија и тежили да повећају њихов број. Овај процес још није дошао своме крају. Камион и аутобус не само да смањују железнички саобраћај, већ почињу да имају утицај на расподелу градова на националној територији, као и на градску структуру појединачно и по покрајинама. Не можемо замислити какво ће дејстзо имати развој авијације и преношење електричне енергије на велике даљине, али историја, која