Општинске новине

Битка код Гроцке

713

Што се тиче фетхија, код османлиских владара постојао је обичај да се о сваком њиховом значајнијем војном успеху и освајању земаља и градова, напише фетхија — званичан акт у коме се описује односни догађај са свим оним што му је претходило и што му је следило. Овај акт дворске канцеларије морао је у свему да одговара своме високоме исходишту. Према томе, писаље фетхије поверававано је најпризнатијим савременим писцима који су, разумљиво, улагали сву своју способност да тај њихов састав, по стилизацији и садржини, што боље одговори својој високој намени. Ако би тај акт на надлежном месту био повољно оцењен и кад би га и сам владар одобрио, остављен је у архиву царскога двора као историски докуменат. Свака фетхија добивала је свој назив по претходно постављеном и постигнутом главном циљу односног завојевања, па како је овом походу, о коме се овде говори, био главни циљ Београд, то су и ове две фетхије, које такође у преводу доносимо, по томе добиле своје називе. Част да напише прву београдску фетхију овога по трећи пут турског освајања Београда пала је прво у део Муниф ефендији, чувару царског дивита („дивитдар"). Он је у тај свој посао уложио заиста максимум труда и успео да, према схватању онрга времена, исту напише високим стилом, али је, као посматрач догађаја издаљег, неке појединости испустио а неке опет, ваљда поклањајући сувише пажњу савременом високом стилу, недовољно приказао. Глорифицирању султанове личности и особе великог везира дао је заиста пуну меру, па му се с те стране није могло ништа приговорити, али је, у жељи да као писац испадне ненадмашан, у конгломерату персиских и арапских речи, фраза и сентенција постао заиста тешко разумљив и непотпун, тако да је на послетку и султан Махмуд наредио да се напише друга фетхија „лакшим и складнијим стилом, на укуснији и пријатнији начин." Другу београдску фетхију написао је знаменити турски писац и песник, каснији велики везир, Рагиб паша који је по својим умним и политичким способностима прозван Коџа Рагиб. Нзегова се фетхија заиста мцого разликује од прве. Стилизација му је, иако старинска, ипак лакша а приказ догађаја сређенији и потпунији. Из његовог сређеног приказивања ствари јасно се опажа да је он све ове догађаје из непосредне близине пратио; у све посвећен био и о свему забелешке водио. То, као и чињеница да је при свршетку опсаде Београда одређен од стране великог везира да као делегат присуствује преговорима о миРУ, говори јасно да је исти од Једрена до Беог рада пратио великог везира. Он је писац и каиме коју ниже преводимо, што се јасно види

из начина изражавања у оба ова састава, иако је препис наше каиме, при брзом расписивању, понешто изгубио од своје првобитне ортографске и друге прецизности. У корист овога говори нам и чињеница што је Рагиб у својој фетхији дословно употребио читаве пасусе из споменуте каиме, што он себи нз би свакако допустио кад и каима не би била његово дело. Како се ова три документа ипак међусобно допуњују, то и преводе фетхија доносимо, али ових у слободном и скраћеном преводу испуштајући фразе као и оно све штб је декоративно и за нас сувишно. Пошто су у тесној вези с горњим документима и оне плоче, заједно с њиховим написима, које су биле узидане изнад београдске Стамбол-капије, а које је генерал Лаудон, после педесет година, скинуо и однео као ратне трофеје, то и њих у преводу заједно с факсимилима доносимо. Ове плоче, заједно с надгробним каменом Елчи Хаџи Ибрахим паше, налазе се сада у Хадерсдорфу код Беча, у парку замка који је некада припадао споменутом генералу Лаудону. Плоче су две. На једној је рељефно исписана царска тугра а на другој такође рељефно исклесан диван напис у стиховима на крају којих је означен датум освојења Београда и кад су завршене поправке тврђаве. Фотографије ових плоча налазе се у албуму (АН: 0е81;еггејсћ) под насловом Бје Тикепз^ете Бе1 Нас1ег8с1ог{) а слика капије принца Александра Виртембершког, односно Стамбол-капије, налази се у Спаровом албуму. На концу напомињем да сам при претварању арапских датума у европске употребио таблице (Китабут-тевфикатул-илхамијје фи мукаренети теварихил-хиџријје бис-сининил-ифренгијје вел-кибтијје) од Мухамед Мухтар паше (Каиро), које сам, ради боље сигурности, сравнио с таблицама (Уег§1е1сБип^8 ТаБеНеп бег МосћаттесЈашзсћеп ипс! сћпзШсћеп 2е11гесћпип§) од \)(/и81епМс1-Маћ1ег-а те према томе не може бити никакве сумње у тачност истих. Ово наглашавам због тога, што је код нас опште узето да је битка код Гроцке била 23 јула 1739 године, док према горе споменутом извештају великог везира с бојног поља ова је битка вођена и завршена у среду 22 јула исте године. Сравњујући датуме поменутог извештаја с горе поменутим таблицама утврђено је и то да двадесет и други јули хиљаду седам сто тридесет и девете године заиста пада у среду. Да је битка била заиста 22 јула а не 23 слаже с тиме и Мориц фон Ангели мајор у ц. и к. ратној архиви у своме делу „Вег Кпе^ тћ с1ег Р1ог1е 1736—39 — ^О^еп — %881" („Рат са Портом 1736—39").