Општинске новине
Битка код Г роцке
721
Као што то није била тајна за оне који су у ствар били посвећени, ћесар се је био обавезао царици да ће се строго придржавати савезничких обавеза и уговора. Међутим у ствари његова је намера била да искористи прилику и да по сваку цену прошири своју ћесаревину. Он те само зато и прекршио постојећи уговор с турском царевином. Зато је он, чим је загазио у рат, употребио све силе да заузмз турска погранична утврђења Ниш и Ви/;ин, али је на крају био присиљен да преда по савременој фортификационој техници савршене, међу хришћанским владарима знамените утврђене градове Велико острво (,,Адаи-ке5ир ' — Ада-кале) и Београд. Тако се обистинила она: „Пошао магарац да тражи рогове па се вратио без ушију". Турско царство, како је то познато, још од свога постанка ишло је стално из победе у победу, што сведоче огромне територије које су освојене. Али кад би светло сунце победе стално и увек пратило муслимане у свима њиховим подузећима, изазвало би то код њих стагнацију и нехат па би их одвело до тога да занемаре све спољашне услове победе и успеха. Као Божја опомена, и не без разлога, дошао је пораз под Бечом. Овај пораз тешко је утицао на патриотске осећаје површних маса и код њих је изазвао депресију, тако да су биле изгубиле сав свој војнички полет, своје старо ратничко самопоуздање и одлучност. После тога пораза, готово у свима сукобима с Немцима као и у свима мировним уговорима с њима, победа се оцртавала на њиховој страни. Иако је променљива ратна срећа по који пут и другачије донела, ипак се може рећи да у главном све до дана браниоца исламске славе и сјаја и рушиоца неверничког блеска, султана Махмуда, није била ни једном постигнута потпуна одмазда, нити је непријатељу потпуно нанесен срам побеђенога, а нити се је дало да се на неверника навали тешко бреме стидне захвалности. Кроз то цело време недаћа, муслимани су се питали: Хоће ли икада доћи дан када ће бити разбијена зачарана моћ успеха, кад ће се расхладити темпераменат овога душманина и хоће ли већ једном наступити час и наше радости?!". У томе смислу биле су управљене и све њихове молитве Свевишњем Богу. За време трајања тих недаћа и приликом закључивања неповољних уговора о миру с овим непријатељем, на којима је заснивана несолидна зграда мира, увек се је упирало прстом или на неспособност појединих команданата или на немоћ и мане војске. Сада је ево, хвала Богу, милошћу Његовом и под упливом снажне царске среће, засјала дуго очекивана комета блаженства и победе у његовим славним и срећним данима владања царскога му величанства. Наступили су дани дуго очекиване ефикасне победе и часнога мира у којим су се
разгалила наша срца, напуниле очи сузом радосницом, дани мира којим се треба поносити и које ће, као такве, и историја забележити..." И Рагиб је завршио своју фетхију стиховима. Спевао је четрдесет и два стиха у којима је опевао горе описане догађаје.
Натписне пдоче београдске Стамбол капије
Тугра
(У тугри:) Махмуд син Мустафин, вазда победоносан.
Турски натпис у стиховима
(У натпису:) Суверен седам земаља, цар мора и копна, Владар куће векова, краљ краљева александровске победе, Блаженство његове тугре одаје знак живости владарске му среће, Откад у њој блиста његово царско име. Непријатељ беше освојио Београд који више дана и година, Овако сјајан и важан, оста у ропству неверника.