Општинске новине

Први дани окупаторске * моја мисао. Извиђај има да се изврши у року од три дана — поновио је фон Егер свој бефел. На срећу, после три дана дошло се у истраживању до сазнања: Да је благајник бугарског конзулата виђен тог и тог дана (одмах по уласку непријатељске војске и власти) на Торлаку са кофером у руци на путу за жељезничку станицу у Реснику. А то значи ради пута за даље. Етапна Команда се задовољила. и тиме нас успокојила. Наравно, тога пута. Гладовало се... Озбиљно, истински. За пуно света и за себе и своје црве то смем да кажем и да докажем. За дуже време по парченце мокре полупечене проје и жива шаргарепа била је у мојој породици једина храна... Али та реч гладовање могла је онда имати и други, релативан смисао. И имала је у примени на многе. Они који су били мање оптерећени а имућни нису могли да се сврстају у стварно гладне. И то би и прође. Али, ето новог чуда. Требало је изићи пред преузвишенога гувернера. Њему је било одређено за пребивалиште место у Држ. Хип. банци. Гувернер гроф Салис Севис давао је утисак доброг човека. И заиста по|казало се да је уствари такав и био. Захтевано 1 је с некоје стране, или тако удешено и предложено а не и нарочито тражено, да пред Преузвишенорт изиђемо ми, тојест нас четири свештеника који смо имали смелости да останемо у Београду и неколико заосталих одборника предратне општине београдске. Од свештеника имена: прота Божа Јовановић, свештеници Велимир Марковић, Ггшра Милошевић и писац ових врста. Ја лично могао бих овај свој поступак да опрг.вдам. Провео сам себе кроз мисли и предвиђања и свуда видио сам само — црно. Питао сам се стотину пута: куда? Куда са осморо деце, ситне? (а једно и недужно)! Раније, 1914, бежао сам са пуном породицом: мајком, женом и децом. У избегличким јадима у Нишу умре ми жена од тифуса. По повратку кући (маја 1915) на крају августа (по старом), умре ми и мајка — на 25 дана пре окупације. Са разлогом питао сам се: куда ћу? Куда? И све тако, бескрајно, и — остао сам. Постројише нас у великој дворани на првом спрату у полукруг. Пред великим двокрилним вратима, која воде у суседну собу, дежурни официр очекивао је знак. Најзад, у једном моменту, отворише се врата и Гувернер уђе у наш полукруг. Прота Божа испаде једним кораком унапред и отпоче поздрав у име свих и у својству „ерц-пристера", којом је титулом још одмах почаствован био за посредника између свештенства и окупаторскз власти. Доцније, то право проширено му беше за посредништво уопште између власти и грађанства. Прота Божа је говорио отворено, подвлачећи наш положај који није нимало ружичаст

власти у Београду 1915 725 био. И тако је унапред био сигуран да ће код претставништва власти овај став наш наићи на одобравање. Све је било сагласно са мислима гувернеревим и саветима која је он имао да искаже у смислу „бефела". Он је то и учинио чим је наш „ерц-пристер" завршио своје излагање. Његова екселенција гувернер је одобрио речи говорникове. У походном оделу, он је строго војнички упозоравао на тешкоће у којима се налазимо. Он је дао израза својим мислима наглашујући да смо лишени слободе. „Политику — нипошто"! „Добро да си упамтите"! У наредним мислима осетило се да се то и тако изговорено односи на крупну политику, на ствар окупације. То се посведочава и речима које, по сећању, дословно износим. ,,Ви можете се разговарат о свем и свачем, па чак и о вашим партијама" (о ономе што се нашим језиком и гледањем на ствари зове бистрењем политике). Али, о ономе што се односи на политику освајања које су наше власти предузеле — никако"! Ничим се не смије противстајати властима!! Добро да си запамтите. Ми смо овђе дошли по праву својега мача! Нека само једна телеграфска жица буде откинута, сватко ће тај бити објешен'!! Ове су речи гувернереве изговорене строго, отсечно и претећи... И опет једно болно и панично узрујање; и страх удружен са очајем. Удаљили смо се немо, уплашено погледајући један у другога. Предали смо се судбини. Тек после 14 дана успео сам да се из Приштинске и Зорине улице вратим са децом кући (Капетан Мишина, 21). Тамо: јад и чемер! На прозорима нигде стакла. У собама по поду и креветима парчад гранате, која је на кући преко од нас (Капетан Мишина 20) направила брешу ваљда са метром у пречнику. По казивању Анђелићке, граната је ударила на пет-минута по одласку нашем из куће, оне ноћи кад је вршен прелаз. Капетан Мишина улица тада, када смо се вратили кући, изгледала је очајно. Бакалске тезге, кафанске клупе и келнераји још су стојали на раскрсници ове и Душанове улице. Нешто ту до ЦрноГ орла а нешто до кафане Ђердапа. Ти су предмети служили за барикаде. Борба је, по причању Анђелићке, била страховита. Наступања непријатељских одреда војних долазила су са Дунава, а наши давали отпор и бранили цео гребен који се од Душанове улице уздиже горе ка Калемегдану и средини вароши. Бранили су огњишта своја и заклањали се за ове таконазване барикаде. Рањено је њих повише. Анђелићка је преузела херојску улогу, драговољно жртвујући се. Помагала је да се рањени склањају брзо под заклоне у суседним двориштима. Један тешко рањен пренесен је био у двориште, одмах до капије, онда куће Александра Нанке, у Стра-