Општинске новине

740

Бео градсне општинске новине

Мајзнер Јосиф: „Бахус" (Са XII изложбе у павиљону ,,Цвијета Зузорић") ' ј ! На крају овог ггасма — завештања изјављује се: „Ову награду књижарница Геца Кон исплаћиваће сваке године докле год се буде бавила издавачким послом, одмах по доношењу одлуке." ГТрви чланови Академије седам уметности, — који доносе одлуке о наградама, — ушли су у Академију по жељи оснивача Академије г. Геце Кона, а остали су доцније бирани од првих чланова. Најпре је Академију сачињавало 10 наших познатих књижевника, уметника и новинара, а после је тај број повишен на 12. Први претседник ове Академије био је Бранислав Нуигаћ до своје смрти 1938 г., а њега је наследио на претоедничком месту г. Глигорије Божовић. Потпретседник је г. Добрица Милутиновић. Прву своју награду од 10.000.— дин. доделила је Академија седам уметности године 1934 г. Анђелку Крстићу, скромном али заслужном и талентованом нашем књижевнику из Јужне Србије, за роман „Трајан". Додељивање ове прве награде потстакло је београдског књижара-издавача г. Александра М. Поповића, да устанози још једну награду у овој Акаде-

мији легатом од 5.000.— дин. годишње. Легатор оставља Академији пуну слободу при додељивању ове награде, тражећи само да награду добије књижевно дело, према стварној својој вредности. 1935 год. приступио је Академији као легатор штампар г. Павле Грегорић установљавајући легатом годишњу награду од 1.000.— дин. за једну улогу или песму или један сликарски рад итд.; исте године установио је г. Драгослав Петковић, књижар, легатом награду од 2.000.— дин., која се додељује. младом писцу Који се у току године први пут појавио са штампаном књигом. 1938 год. установила је Државна штампарија легатом годишњу награду од 2.000.— дин. за рад на опреми и илустрацији књиге. Тако Академија седам уметности располаже сваке године Са пет награда у укупком износу од 20.000.динара. Велику награду Геце Кона од 10.000.— дин. добили су досад: 1934 год. поменути књижевник Анђелко Крстић; 1935 год. наш популарни глумац Фран Новаковић; 1936 год. Јован Бијелић, један од најбољих наших савремених сликара; 1937 год. Душан Радић, књижевник, редак психолог и одлични сликар нашег данашњег села; 1938 Стеван Христић, наш даровити композитор; 1939 Сима Пандуровић, песник високих уметничких квалитета, финих емоција и дубоких мисли (награђен је за целокупни свој књижевни рад). Награду Александра М. Поповића од 5.000.дин. добили су досад: 1935 Десанка Максимовић за своје осећајне и нежне песме и за лепе приповетке; 1936 год. Емил Петровић за роман „Незнани јунак", један од најбољих ратних романа; 1937 Боривоје Јевтић, талентовани сарајевски књижевник, за своју успелу и енажну драму „Принцип"; 1938 год. Бранко Ћопић за збирку свежих и живих приповедака „Под Грмечом", које на оригиналан начин сликају живот босанског сељака; 1939 Душан Ђуровић, даровити књижевник, за свој снажни роман „Дукљанска земља". Награду Драгослава Петковића од 2.000.—• дин, добили су досад: 1936 год. „Зборник хрватских сељака" — збирка прича, песама, чланака и слика Саболића, Генералића, Мишкине, Чаче, Маре Малачец и других; 1937 год. млади снажни песник М.

Граовац Никола: Улица Краља Петра