Општинске новине

Друштвена хроника

741

Панић за збирку песама „Ти долазиш..."; 1938 год. Миливоје Ристић за свој сугестивни и ванредно живо писани роман „Очи"; 1939 год. Борислав Благојевић за научну студију „Законик. цара Душана". (Као што је познато, ова се награда додељује младим књижевницима, који се први пут јављају књигом). Награда Павла Грегорића од 1.000.— динара припала је 1936 године чланици Опере Анити Мезе за улогу „Мињон"; године 1937 сликару и карикатуристи Ивану Лучеву; године 1938 Душану Јанковићу, талентованом илустратору, за опрему књиге (он је добио те године и нову награду, награду Државне штампарије), а ове године Мили Величковић, чланици Уметничког позоришта, за улогу у комаду Јоакима Вујића „Љубовнаја завист через једне ципеле." Награда Државне штампарије од 2.000.— динара додељен I је прошле године Душану Јанковићу, а ове године Момчилу Марковићу за њихов рад на илустрацији и опреми књиге. Досада је награђено свега дванаест књижевника, четири сликара, два глумца, једна оперска певачица и један композитор. Подељено је свега 101.000.динара. При одређивању озих награда жири узииау обзир само оне који раније нису награђивани неком другом великом наградом. Према томе, ове награде не могу да буду мерило за разврставање наших књижевника и уметника по уметничкој вредности. Има доста наших великих књижевника и уметника који, по правилима, не могу ни бити награђени наградама ове Академије. Академија седам уметности приредила је 5 новембра 1939 увече своје свечано вече у дворани Коларчевог универзитета, које је било добро посећено. Поред великог броја грађана, били су присутни сви легатори, сви чланови Академијг и скоро сви књижевници и уметници који су досад награђени наградама ове Академије. Свечано вече отворио је претседник Академијг г. Глигорије Божовић, који је живим изразима приказао прилике под којима код нас раде књижевници и уметници и недовољна средства којима располажемо за награде и помоћи. Рекао је да је Академија седам уметности слободна и независна, нешто слично Гонкуровој академији код Француза. Састављена из чланоза и разних праваца и разних уметничких делања, Академија се стара да своје награде додели за најзаслужнија дела и по најбољој својој савести. Ниједан њен члан не може бити награђен, а сви чланови раде без икакве награде и личне користи. Секретар Академије г. Бошко Токин прочитао је извештај о досадашњем раду Академије седам уметности. Изведен је затим уметнички програм, састављен из дела награђених књижевника и уметника.

Прво београдско певачко друштво отпевало је композицију г. Стевана Христића „Христос тјеши матер" (дириговао је г. Предраг Милошевић). Г. Сима Пандуровић прочитао је неколико својих лепих и топлих песама, уз које је дао уметнички стилизоване коментаре, који делују као мисаоне песме у прози и сачињавају саставни део тих песама. Г-ђица Анита Мезе отпевала је неколико арија из опере „Мињон". Г. Фран Новаковић, члан Народног позоришта, прочитао је неколико лепих одломака из прича г. г. Бранкг-. Ћопића и Душана Ђуровића. Нарочито интересовање и одушевљење изазвали су чланови Народног позорипгта г-ђа Мила Величковићћ и г. Никола Поповић игром једне сцене из дела Јоакима Вујића „Љубовнаја завист через једне ципеле". Играли су онако како су то играли чланови дружине Јоакима Вујића пред кнгзом Милошгм. Иако је улога кратка, гледаоци су стекли уверење да је г-ђа Величковић заслужила награду добивену од Академије седам уметности, наравно уз образложење које је Претседник Академије г. Гл. Божовић дао у јавчос -пи се о _, .а ча даје младом уметнику као потстицај за даљи рад. Ш ' :,Шг.

: . ■

Јосиф Мајзнер: Портре сликара Боре Стевановића (Са XII јесење изложбе) — откупило Градско поглаварство Београд за свој Музеј