Општинске новине

756

београдске општинске новине

рушевинама покопано је и »>егово старо име. У VII и VIII веку СингиДУнум пада у историјску таму. Васкрсава у IX веку са словенским именом Бјелград. Постаје седиште православног епископа. У њему се задржава један део ученика Ћирила и Методија прИ бегству из Паноније и Моравске. У XI векУ Београд пос1аје опет византијски. Кроз њега поолазе крста-пке чете два пут: први пут У ДРУ ГИ П У Т У XII столећу. У току целог века воде се крваве борбе о Београд између Византије и Мађара, који су дожали Земун. Византијска и мађарска власт смењују се више п У та У Београду, док га Грци не изгубе сасвим падом Византије (1204). У ј еДН0 1 борби продру у Београд и Срби, као савезници Мађаоа, под вођством Стевана НеМ аље Гпосле 1180). У овим борбама БеограД и Земун - ко ]е и географски услови, и екоН °мски интереси, а доцније и истоветност крвН њихових становника, упућује на заједнички живот — постаЈУ У рукама туђинаца суп а Р ници - 1 ч УДни каприси судбине понављаће се, у разним видовима, и доцније, кроз целу истори]у, све до стапања[ у једну општинУ У Краљевини Југославији. . Важан моменат за истооију Београда јесте година 1284, када га је м а ђ а Р ски к Р аљ -^ а " дислав IV уступио своме зет У српском к Р а " љу Драгутину, који је напус™ 0 престо у Рашкој. Драгутин је добио и североисточну Босну (тузлански округ) и М^ ЧВ У- ^д Београда је направио поестоницу. Веоград први пут у својој историји постаје српски град и српска престоница. У њему се развија и културни живот. Књижевник епископ Данило помиње у тадашњем Београду митрополијску саборну цркву са чудотворнО м иконом ћогородице. После Драгутинове см" ти в °Д е се борбе о Београд између Срба и Мађара. Најпое га држи коаљ Милутин. Од № ега га отимају Мађари 1319 и пале. ЗадржаШЧУ га дуже у својој власти. Изгледа да га је Једно воеме држао и Драгутинов син Владис* ав > претендент на српски престо, кога су Мађ а Р и . помагали. Ове борбе око Београда проду# ава ЈУ се и за в Р е " ме цара Душана у чијој се држави претежно налазио и Београд. Тек после Душанове смрти Мађари се учвршћују У * Мађари уступају Беогр а Д 1402 деспоту Стевану Лазаревићу, једном од на]просвећенијих владара тога доба, з ат0 што .' е , нап устио савез са Турском и пришао Мађарско]. Али уговором утврде да п о= ле Д есп отове смрти Београд опет буде враћ еН Мађарској. Деспот Стеван преноси овам° СВ0 ЈУ престоницу (1405). Тако Београд пон°во поста]е српска престоница, али овог пута Ч еле слооодне Србије. Деспот реконструише и п рошир У] е во,на утврђеља, подиже чврсте зидине, капије, куле, пушкарнице, покретне мостове, обнавља ро-

Београд Деспота Стевана (XV в.)

вове око целе тврђаве. Улепшава варош многим јавним зградама (дивним дворима, међу којима се нарочитом лепотом истицао деспотов двор, велелепном саборном цоквом, кућом за странце, болницом и до.). Подиже привреду, нарочито трговину. Пооглашујз Бео^рад за слободан град, ослободи његове трговце царине, изради нарочите повластице за њих од мађарског краља и суседних локалних власти. Насељава у великом брсју дубровачке трговце, дајући им нарочите повластице. Дипломатски и трговачки саобраћај разви се воло живо ипмеђу Београда и Дубровачке Републике. Деспот подиже и велику флоту на Дунаву. Култура процвета у деспотовој Србији. Књижевност и уметност развиие се до завидних висина. Деспотов двор у Београду и његов величанствени манастир Манасија на реци Ресави пружали су научницима и уметницима ванредне услове за рад. Златно доба римског Сингидунума опет се врати, али сада са чисто српским обележјзм. Један од на]'з ,т ач"]чијих писаца тога доба, деспотов биограф Константин Филозоф, описао је живо и детаљно тадаиг^и Београд. Он му се диви и поређује га са Цариградом, Јерусалимом и Вавилоном. Нажалост, једино према овим Константиновим описима и другим писаним документима из тог доба можемо рекочструисати деспотов Београд. Порушене су сзе деспотове гоађевине, да ни камен на камену није остао. Наилазимо само на трагове његових утвођеља. После деспотове смрти Мађари узеше Београд и поведоше крваве борбе са Туоцима око њега. Турци се бацише свом снагом на Београд, да отворе себи пут ка Будимпешти, Бечу и Риму. Срби се боое храбро, као мађарски савезници, за свој Београд. Одбрачом руководи чувени војсковођа Јован Ху ч:а"и, Сибињанин Јанко из наших н^родних песама. Фрањевачки калуђер Тован Капистран, са крстом у руци, учествује у најжешћим борбама и својом фанатичном храбоошћу и вером чини чуда. Води шарену војску — састављену