Општинске новине

822

Београдске општинске новине

мачке, да покаже са колико се пуно љубави и преданости у Немачкој труде да и снољну опрему књиге доведу у склад са њеним садржајем. Наравно овде је дат само општи преглед. Обраћена је нарочита пажња на лепу књижевно-ст, а код научних дела на медицину, технику и пољопривреду. Г. Фон Херен је на завршетку рекао: „Али књига је уједно ненадмашан посредник га стварање веза између умног живота појединих народа; она је мост преко кога народ налази пут ка упознавању и схватању другог народа. Радујем се што се дала могућност да се нарочито богато опреми баш оно одељење ове изложбе у коме се приказују умни односи између Немачке и ове земље изражени књигом. • Још од времена једног Гетеа и једног Грима, једнога Вука Караџића и једнога Копитара, у првом је реду књига играла одлучујућу улогу у тим односима, па је, после извесних раздобља застоја, и у најновије доба опет дошла до тог некадањег значаја. За доказ тога могу данас да саопштим да је награда Немачке академије за научно доприношење односима међу народима на умном пољу, награда која се ове године први пут додељује, досуђена југословенској држављанки г-ђи Катарини Јовановић, а за њен немачки превод од најлепших дела југословенског песништва, Његошевог „Горског Вијенца". Нека ова изложба допринесе томе да сарадња на пољу умног рада између Немачке и Југославије буде све тешња, за добро једне и друге земље и нека својим југословенеким одељењем послужи посетиоцима изложбе као доказ да та сарадња на умном пољу почива на старославној традицији". Професор г. д-р Херберт Геземан одржао је на ерпско-хравтаском језику лепо предавање о значају, смислу и садржају ове изложбе. Г. Геземан се нарочито задржао на оном делу изложбе који служи узајајмном упознавању југословенског и немачког народа. „Ту је, на пример, — рекао је г. Геземан чувена збирка грбова старих илирских земаља и породица, посвећена цару Фердинанду IV: кад видите све оне грбозе искрснуће пред Вашим очима цело витешко доба ускочко, доба мачева и старих пергамената. Или препустите се воћству старих немачких путописаца кроз овај стари, трагични, но ипак Божјом милошћу обасјани Балкан. Нема бољих „калауза", као што би се онда рекло граничарским јези-_ ком, од ових Герлаха, Бузбека, Курипешица... или већ новијег италијанског опата Фортиса. Мислим да није претерано кад додам: и овај опат Фортис, његово путешествије кроз „Морлаклук" и публикације „Хасанагинице" це би било у стању да европском свету покаже лепоту југословенских народних песама, да није Гете узео ово ремек дело народне поезије у своје благословене руке. То није само чисто естетска ствар, то има и важне политичке последице. Доказати светску вредност неке народне културе, значи доказати и политичку вредност тога народа. Од Гетеове „Хасанагинице" до Ранкеове политичке историје тога истог народа и до Ранкеове одбране политнч;:их захтева тога народа у време Бечког конгреса, то је само један корак.

Ако се ми, Немци и Југословени, данас знамо имамо то да захвалимо темељном раду ових неимара немачко-југословенског разумевања. И ако хоћемо да продужимо и продубимо тај неопходно потребни задатак у корист наших народа, онда ћемо зидати на овој старој гетеовској традицији, онда ћемо данас наставити рад тамо где је Јакоб Грим загворио чувену четврту књигу својих „Малих списа", посвећену скоро сву југословенским темама. Пред аутографима и књигама Хердера, Гетеа, Грима, Ранкеа, Талфијеве, Рељковића, Доситеја, Водника, Трубара, Копитара, Прерадовића, Јагића, Миклошића, Јиречека и толико других, надахнућемо се вољом за даљи труд око ућознавања вредности југословенске националне културе и око проширења овог знања у немачком народу и помоћу немачког језика у целом свету. За доказ да ми и у најновијем времену радимо даље* на овом по-слу, указујем само на пет књига скоро изданих :на историску драму немачког песника Роберта Вегеа „Ди Немањиден", коју је издало Берлинско немачко-југословенско друштво ,на нови немачки превод „Горског Вијенца" од Катарине Јовановић са предговором Павла Поповића, на немачки превод приповедака Ива Андрића од нашег изврсног зналца српско-хрватског језика д-р Шмауса, на ново издање српских народних песама код „Инсел — Ферлага", и — допустите ми ову нескромност — на моју „Бежанију". Ове су књиге на најбољем путу ка ширим слојевима немачке читалачке публике, а морате признати — избор је, истина, сасвим случајан и зависан од случајне продукције немачких издавача, но ипак: Немања и стари Срби, Црногорци и Владика Рада, Бошњаци, Ива Андрић, јунаци народне поезије и јунаци светског рата и албанске голготе добро су друштво и примери чојства и за нас Немце". Министар просвете г. Божа Максимовић говорио је о значају изложби књига уопште, осврћући се нарочито на значај ове изложбе за међусобно упознавање и духовно зближавање немачког и југословенског народа и за продубљивање добрих суседских односа. Захваљује у име наше државе Немачком Рајху и његовим извреним организаторима ове изложбе. Н>. Кр. Еис. Кчез Намесник отворио је изложбу и честигао немачком посланику г. фон Херену. Затим је са својом свитом разгледао целу изложбу. Особито интересовање посегилаца ове изложбе изазивала је дворана у којој су изложена дела која сведоче о присним немачко-југословенским духовним везама у прошлости; у тој дворани се налазила биста Гетеова и слика Вука Караџића, два велика творца ових веза. Поред писама Вука Караџића, Јакова Грима, Хердера, Копитара и др. ту се налазио и оригинални рукопис Ранкеове „Историје српског устанка", коју је Ранке писао према Вуковим подацима. Изложена је и карта Србије, коју су заједно цртали Вук и Ранке. Од особите су вредности ова дела — стари примерци књига, слика, географских карата и рукописа — која је изложила бечка Народна библиотека: Г рб Цара Душана, из збирке Станислава Рупчића која садржи грбове илирских земаља и породица.