Општинске новине

7) Београд негдашњи центар великога рибарства

ПРВИ ЧЛАНАК Негдашње рибодовно богаство Саве и Дунава Београд, окружен двема великим рекама, пространим водоплавним теренима и непрегледним ритовима изванредно поде^чим за расплођавање и исхрану риба, био је ч,д вајкада центар великих риболова и развијене трговине са свежом и усољеном рибом. У путописима разних странаца, који су такве риболове гледали својим очима, или застајали пред продавницама рибз глздајући онз невзроватне масе рибе изложене продаји, или учествујући на обедима и гозбама при којима су изношена на сто речна чудовишта, која они никад и нигде нису видели, износи се слика необично развијеног рибарства чији је центар у то време био град Београд. Ретко који од путника странаца, или од домородаца тога времена, који су описивали своје доживљаје или успомене, да не помене дунавску, савску или ритску рибу, која се, уловљена, довозила у Београд ради продаје. још стари грчки историчар Херодот, који је путовао Дунавом и Савом, забележио је да се Ангрос (Дрина) улива у Врангос (Саву), а ова опет код Тривалске равнице у Дунав. О обема обалама Дунава говори као о земљама у којима је врло богат лов и диви се изобиљу дунавске и савске рибе. Око половине седамнаестог века прошло је кроз Београд неколико истакнутијих странаца, који су у своме боравку у граду оставили записе; сви они истичу велико риболовно богатство београдских вода. Тако: Француски краљ Луј XIII послао је 1621 године свога посланика Еја у Цариград неким дипломатским послом. То је посланство прошло кроз Београд и Ејов путописац каже о томе ово: „Премда Београд изобилује свакојаким животним намирницама, он је необично обилат слатководним рибама, више но икоји други европски град. Не само да рибе ту има у врло великој множини, него је има и врло крупне, а уз то тако јевтине, да човек то просто не може да верује. Дубровачки трговци, који су се задесили у Београду, приказали су гссподину Еју шарана који је, мерен између очију и репа, имао три стопе дужине, а стајао је само петнаест солди. Има и врло крупних, а јевтиних штука, као и огромних сомова, дугих по десет стопа. Све рибе које се овде у невероватном изобиљу лове, изврсне су и врло дебеле, јер је у реци над песком наталожено две стопе муља."

Два велика гурмана странца, који су око половине седамнајестог века прошли кроз Бзоград и оставили о томе своје записе, такође се слажу у томе да је у Београду у то време било невероватно изобиље рибе. Један од њих је Француз, Жан Батист Таверние, барон од Обоне, а други је познати турски путник Мехмед Зили Евли Челеби. Жан Батист Таверние пропутовао је сву Европу, Турску, Индију и Персију. Кад је са својим друштвом стигао у Београд, око 1631 год. прва му је брига била да се побрине за своју удобност и постара за своје „благоутробије." Описујући свој боравак у Београду, он не говори ништа о вароши, већ само о за њега нечувеној јевтиноћи на коју је наишао и о укусним рибљим јелима којима се наслађивао. Због неке уцене од стране Санџакбега и погађања са овим, морао је остати у Београд петнајест дана^ и о томе он каже ово: ,,3а тих петнајест дана закашњења имали смо бар ту утеху да смо се добро частили. Хлеб, месо, вино, све је одлично и јевтино у томе месту. А пошто је Београд саграђен на једноме брегу испод кога се састају две велике реке, Сава и Дунав, у њима се лови тако велика количина рибе, крупних штука и шарана, да смо од њих јели само цигерицу, икру и млечац, а рибу смо давали сиротињи." Источњачки мераклија за рибља јела, Мехмед Зили Евли Челеби, савременик Таверниа, хвалећи јела којима се наслађивао у Београду, нарочито је одушевљен ђувечом од шарана и капамом од јесетре, истичући квалитет и изобиље рибе коју је ту видео. То исто потврђује и енглески путописац Браун, који вели да није могао веровати својим очима гледајући камаре наслагане рибе на обали Дунава. Уз то он даје и мноштво података о савским и дунавским рибама и о српским називима тих риба. Пролазећи кроз Београд 1632 године, Барски надбискуп Петар Масареки описује град и свој боравак у њему, па наводи да Савом и Дунавом долази у Београд много рибе, и нарочито наглашава да је „на гласу риба која се лови у Дунаву: у пролеће и у лето јесетра, а у јесен моруна, која може да мери 150 фунти и која је добра и свежа и сољена, а из ње се вади и изврсан ајвар." Године 1776—1777 путовао је нашим крајевима немачки племић Фридрих Вилхелм фон Таубе, царско-краљевски саветник, па, поред осталога, описао је у своме опширном извештају и велико рибље богатство Саве, Дунава и њихових ритова. Од интереса је, да би

♦