Општинске новине

2*

Сеизмолошки завод у Бсограду Његов рад и његова историја

Страшни призори земљотресне катастрофе у Анадолији (27 XII 1939 год.) пробудили су пажњу и нашег становништва, које се тек било примирило после оних наших разорних трусних катастрофа у Повардарју и Валандову (7 и 8 III 1931 год.). Већ су биле избледеле из свести мучне слике и прилике, готово се на њих било и заборавило и почело се без страве говорити како је једном био јак потрес у Јужној Србији. Последњи сеизмички догађаји у Турској, колико се из изворних вести сазнаје, тежи су и од оних најтежих које је могао измислити Данте описујући пакао. То нас побуђује да за нашу читалачку публику популарно изложимо неколико мисли из науке о земл>отресима уопште, како се те нојаве збивају у природи, како проучавају, како је у нашој земљи организована сеизмолошка служба, како је подизан Сеизмолошки завод на Ташмајдану, да изложимо укратко његову историју, његов рад у прошлости односно у почетку и садашњости, његову улогу у међународној сеизмолошкој организацији и потребе његовог далзег опстанка и даље његове активности. I Призори земљотресних ноћи Нажалост најновија трусна катастрофа у Анадолији није прва, није ниуком случају ни последња. Може се рећи да је тамо за последњих 1500 година била71 пустошна трусна катастрофа, дакле бар по једна у времену од око22годике. На територији Балканског Полуострва, на истим теренским приликама било је за то време 125 трусних катастрофа, што значи да овамо наступа просечно по једна трусна катастрофа у размаку од око 12 година! Читаоци који нису доживели ни једну трусну катастрофу, поред свега што о томе читају по новинама, могу упитати: како стварно изгледа такав догађај уопште, како је то уствари изгледало критичне ноћи? Ево да им на то одговоримо са неколико речи. На простору од око 2/0 000 квадр. километара (око 600 км. У пречнику) све становништво почива у мирном сну, сва села и сви градови; будан ]е само понеки човек. Бледи Месец чаробно проси]ава кроз гране обасуте ињем, а његова светлост одсијава са белих непрегледних површина

снежнога покривача, цича стегла испод нуле за око 30 степени, од мраза пуца и дрво и камен. Небо одсијава ведрином, чистином кроз ледени ваздух. Ту гробну тишину просеца неки протегнут звук као од неке врло далеке грмљавине. Тај звук постаје постепено јачи. Животиње се узнемире и својим страшним урлањем чине паклени концерт, који се чудно простире кроз иначе мирну атмосферу. Тице збуњено напуштају гране на којима су се биле смириле за време ноћи и некако неким неодређеним шумом лепршају кроз ноћ, ни на једној се грани не могу задржати. Тле почиње да дрхти, најпре под осетним вибрацијама из дубине, потом се љуља као чунић на узбурканом мору. Затим наступа силан удар, а за њим читава серија таквих удара из дубине, као кад би какав џин покушавао да пробије Земљину кору. Са кровова се смичу и клопарају црепови и ћерамиде. Становништво у полусну и без одела напушта своја лежишта и куће, престрављено од неизвесности тренутно изгуби моћ говора, укоченим погледом немо лута по ноћи неби ли сазнало шта се збива. Куће се руше уз паклени окршај и шумове и за неколико тренутака претварају се у гомиле без облика, а густа прашина немилосрдно гута насеља и сав живот у њима. Лзуди беже инстинктивно незнано куда. Пред њима се отварају велике пукотине у земљи, из њих избијају високи млазеви подземне воде, џиновска водена платна у облику водоскока, насеља се натапају поплавом. Људи се даве у тој води, други пропадају у пукотине, пропадају и читаве куће. За трен ока отворене се пукотине опет склапају, и гњече све што је у њих нападало. Преко њих јуре други људи, тле се опет отвара на истоме или на другоме месту. У нове пукотине пропадају нове жртве и друге грађевине. Опет се склапају и опет се отварају понори у тлу и увек прождиру све што се затекне на њиховим ивицама. Тло које сматрамо као најсигурнији наш ослона:ц, разбесни се у тим приликама и без милосрђа халапљиво гута животе и имања. Кроз густу тмину провирују пламенови, који до неба досежу, избива општи пожар од разбијених петролејских лампи, упаљених кандила, свећа и др. Кроз све то поново се чује потмула подземна тутњава, тле понова и јаче подрхтава. После неколико минута опет у природи завлада неки