Општинске новине

12

Беог радске општинске новине

тренутан мир. Становништво више не јури по улицама бесомучно, смирило се под рушевинама, проговорило је испод рушевина. Сада јаук, лелек и писка раздиру ноћну тишину, постепено се и то стишава, људство издише и најзад се не чује више никакав глас људски ни животињски, све је изгинуло, све се смрзло. Само подземне тутњаве и даље хучу, а потреси ое и даље један за другим нижу и разоравају преостале зидове и све више затрпавају оне који су се смирили под њима, као да би хтели да их боље сачувају! Шта је у тим приликама чврсто тло под нашим ногама? Искуство од земљотреса научило нас је, да тло по коме идемо, на коме зидамо своје куће, није стабилно. Ми на то и не помишљамо. Али и најмањи његов покрет увек нас тргне као из неког заноса и тада сви управимо своје погледе и сву своју пажњу на земљу. У томе се и разликују стручни сеизмолози од осталих људи, јер они увек и непрекидно гледају у земљу и своје апарате и будно прате шта се збива у неприступачним дубинама наше планете. II Смернице сеизмолошког проучавања У старим културним земљама не поставља се питање о практичким користима науке. Ван сваке је сумње да свака наука, макар у коме облику, има своје практичке примене, али то није њен крајњи циљ. Код млађих народа, који још нису доспели до највишег ступња културе, какви чине већину европског народа, поставља се као главно питање: какве практичке вредности има од науке о проучавању земљотреса или сеизмологије. На то ће се питање моћи већ сада одговорити нешто, иако је сеизмологија једна од најновијих наука. За културног човека је свакако најважнији резултат да тачно познаје земљотресне таласе, као и њихов утицај на разне Земљине слојеве. Крајњи циљ тих испитивања своди се на то, да се сазна суштина Земљине унутрашњости и стање у коме се налазе оне Земљине дубине, које нисмо у стању испитивати непосредно, као што то лако можемо на њеној површини. У том се погледу већ и до данас много успело. На основи испитивања Џ. Милна, С. Арениуса, Е. Вихерта, кнеза Галицина и др. морамо сматрати: да Земља има једно једро од скоро једнолике масе, која нема тако високу специфичну тежину. То је једро састављено отприлике од гасовитога гвожђа равномерне густине. При тим испитивањима у пределима где су честе земљотресне појаве, поставља се питање: која су места подобна за подизања насеља уопште, градова и села. Из досадашњег искуства, које сам стекао на терену приликом проучавања земљотресних катастрофа на Мраморноме Мору (1912), у Јужној Бугарској (1928), у Повардарју (1931) и до. зтогу рећи:

да рушење насеља зависи од разних узрока. Уопште највећа оштећења долазе од лошег зидања самих зграда: добро озидане зграде уопште боље одолевају јаким потресима. И природа самога тла има великог утицаја на рушење грађевина. Грађевине подигнуте на стеновитом, или уопште н,а чврстоме тлу дају бољег отпора потресним ударима и таласима, него ли оне које су подигнуте на песковитој или насутој подлози, на шљунковитом или шкриљастом тлу. Нарочито су велика оштећења у насељима, која су подигнута на таквом растреситом терену где је такав слој доста танак. Природно је да величина разарања зависи и од саме јачине и правца земљотресног удара и таласања тла. Међутим кад су све грађевине подигнуте тако, да се узајамно држе као једноставна маса, тада су њихова оштећења незнатна чак и при најјачим сеизмичким ударима. У току времена ипак ће се морати доћи до тога, да се насеља која су стално изложена јаким потресима најзад морају преселити на сигурније тло. При томе ваља имати на уму, да се до тачнога сазнања утицаја сеизмичких покрета на грађевине може доћи само после систематског проучавања земљотреса и терена где.се они најчешће јављају. На основу таквих испитивања је већ створена тако звана земљотресна архитектура, каква се све јаче укорењује нарочито у Јапану. Та вештина зидања показала је како треба зидати грађевине да би могле дати отпора и најјачим земљотресима. Највећу услугу у тим практичним применама науке о земљотресима (сеизмологије) показали су инструменти (сеизмографи) и са њима у вези примена математике у сеизмологији, Нарочито удешени сеизмографи могу послужити да се у пракси испитује величина отпорнзсти гвоздених мостова, фабричких зграда и постројења, тунела и др. тј. таквих објеката који су изложени многобројним вибрацијама и честим повијањима. Таква је примена сеизмографа установљена на пр. пре двадесетак година на о. Хелголанду. Зашто баш тамо? —може се питати. Пре тога је тамо настало велико узбуђење и застрашивање становништва преко дневних листова, да ће се о. Хелголанд преломити због потреса од експлозија граната из топова највећег калибра, јер пешчар од каквога је то острво састављено, показује најмању отпорност. Тада је проф. Е. Вихерт дирзктор Сеизмолошког завода у Гетингену поставио на Хелголанду свој сеизмограф и тачно мерио јачину потресања тла за време експлозија граната из топова најтежег калибра. Том је приликом неоспорно утврдио: да је свака бојазан од макаквог распадања тога острва искључена, те је тако тамо понова завладала вера у солидност тла о. Хелголанда, и у становништву настало споко}'ство. Такве примене би се могле с времена на време, када устреба, вршити и у другим местима и пределима а поглавито у оним који