Општинске новине

Београдске општинске новине

ни кроз ових четрдесет година које су од онда до данас прохујале. Кроз те четири деценије Бета Вукановић је суделовала, самљ и у групама, на безбројним изложбама. Највише је излагала на изложбама уметничког удружења „Лада", чији је и оснивач. Поред читавог низа изложаба у Београду и у осталим нашим градовима, она је излагала неколико пута у Паризу (у Сгапс! Ра1а18, РеШ Ра1а15, 8а1оп с!е Нитапз1е и т. д. у Лиону, Клермон-Ферану, Лондону, Турину, Риму, Букурешту, Прагу, Минхену и у неким другим немачким варошима, итд... Познато је да је Бета Вукановић била прва која је) у Србији почела да црта и слика карикатуре. У оно доба то није било тако лако као данас. Онда се на ту грану сликарске уметности код нас гледало сасвим другим очима. Онда су карикатуру сматрали за шегачења и вређања, и госпођа Вукановић је имала је да издржи дугу и оштру борбу с једном конзервативном средином, док уметничкој карикатури на овом делићу света није извојевала право егзистенције. Она ми је сама причала о својим многим доживљајима из те борбе, где су се доста незгодно показали многи наши најпознатији научници, књижевници, политичари и остали претставници нашег друштва. Причала ми је о томе како су је многи, до тада њени најбољи пријатељи, престали чак и поздрављати кад су сазнали да их је карикирала. Један од наших најпознатијих научника, кад је сазнао да га је госпођа Бета Вукановић карикирала у оквиру једне веће веома интересантне композиције, управо је беснео; а један други наш, сада већ нажалост покојни политичар, који би нам баш сада највише требао, — откупио је читаву накладу једног броја, једног нашег веома реномираног часописа, у којем је изишла његова карикатура, на којој се ништа друго не налази осим његове фигуре на говорници у ораторској пози, пред публиком. У сваком случају карикатура која је најмање била погодна да неког увреди, тим више што чак ни сама фигура није била усиљено изобличена. Али; људи смо — и баш ради тога ја и нећу износити њихова имена; тим више што за то немам одобрење ни госпође Вукановић. Најпознатије и најуспелијз Вукановићкине карикатуре јесу: Јован Цвијић, Богдан Поповић, Томислав Кризман, Јован Дучић, Лазар Пачу, Лзуба Стојановић, Антон Ажбе, Слободан Јовановић, Светогар Прибићгв .ћ Војислав Јанић, Никола Пашић, Лука Ћеловић, Милан Ђурчин, Стојан Новаковић, Иво Војновић, Мгрко Мурат, Ђока Јовановић, Стево Тодоровић, ЛепосаЕа Петковић, Бранислав Нушић, Петар Крстић, Коста Главинић, Светислав Петровић, Игњат Бајлони, читав низ дама из вкшег београдског друштва итд. —, а од карикатурних композиција „Београдска прашг:на", „Београдско блато", „Београд у ноћи",

„Београдски трамваји", „Свадба Јована Цвијића", „Народни музеј", „Уметнички павиљон" ... итд... Највећи део Вукановићкиних карикатура нестао је и пропао за време рата. Само колекција Краља Петра, која је скоро цела нестала за време пљачке у двору, бројала је око 70 радова. Интересантно је да госпођа Вукановић никада није портретирала истакнуте личности јавног живота ни владаоце, и по томе се може закључити да је она своје моделе тражила само онде где ју је нешто стварно инспирисало. И у њеном атељеу и на неким другим јавним и приватним местима налази се читав низ веома интересантних портрета, махом деце, девојака и жена, који претстављају сасвим незнатне личности, али су зато „првокласан слккарски материјал". Изгледа да госпсђу Вукановић привлаче мекане линије и топли колорит женских и дечјих лица и хаљина, а одбијају маркантне црте мушких лица и тамни колорит њихових одела. Безмало сви њени женски и дечји портрети зраче око себе пријатну, топлу, женствену атмосферу. Они на први поглед одају Да их је радила жена. То исто вреди и за њене жанр слике, чији су мотиви махом узети из безбрижног девојачког живота. Из истих уметничких и женствених мотива настала су и њена многобројна платна са цвећем и разним животиљама. Све су то нежни мотиви, у топлим женственим колоритима; највећим делом светло-плавом и ружичастом. Насупрот Вукановићкиним женским и дечјим портретима и жанр сликама, стоје ЈБени портрети Качака, Арнаута, Цигана и типовз из Босне и Јужне Србије, са маркантно израженим цртама лица. Ти модели су гсспођу Вукановић сликарски интересовали као егзотика, каО најпотпунији контраст немачкој мекопутности и ,,^злајшфарбиг"-бледилу. То је )читава колекција радова, о којој би се могло писати као о посебној теми. г | чШ . 1 т,. I Т Ш ш I Ш Ш Ш ■ -т -Г / 'Д ч 7 -<Ш К' *

Бета Вукановић: Манастир Света Петка у Призрену — Уље из 1930 г. (Својина Мисис Кампбел, Вашингтон)