Општинске новине

1*

Б^ограаске Бр . 2 ОПУТИНСКЕ НС1)МНЕ: |940 Чланци и студије: Београд негдашњи центар великога рибарства

ДРУГИ ЧЛАНАК Ловишта која су снабдевада Београд рибом У првом чланку показано је какво је некад, управо до светског рата, било изобиље рибе у Београду као центру ондашњег рибарства и трговине са рибом. Где се та риба ловила и одакле је донешена и концентрисована у Београду, као главном центру за ту трговину? И на таквом се питаљу види одмах осетна разлика између негдашњег и данашњег стања, ма да та два стања не дели размак времена дужи од половине просечког људског века. Риба се прз рата доносила, не као данас из индустриских вештачких рибњака, већ искључиво са богатих ловишта каквих је било не само у великим рекама што обухватају Београд, већ и у мноштву ритова и бара које пуне и одргкавају велике пролећне поплаве на водоплавним теренима Дунава и Саве. Ловишта је било од две врсте: она у текућој води, и она у барама и ритовима са њоме у вези. Ловишта у текућој води налазила су се како на нашој, тако и на аустриској и мађарској страни, дуж десне и леве обале Дунава и Саве. Београдски аласи радили су не само на нашим ловиштима, т.ј. онима што припадају десној обали, већ и на онима што су уз леву обалу. Они су зато плаћали право риболова аустриским или мађаргким закупцима (арендаторима) тих ловишта, а то им је право било зајемчено рибарским картама које су им издаване од стране арендатора. Ловишта у барама и ритовима, која су се, са малим изузетком, налазила на аустриској или мађарској страни, била су ван домашаја каших аласа; на њима су радили искључиво рибари са оне стране Саве и Дунава, али су уловљену рибу од њих прекупљивали београдски рибарски трговци и преносили их великим баркама „хиљадаркама" на београдско рибље тржиште, што је чинило да је Београд био центар и за трговину са том рибом. Ловишта у текућој води, било да су се налазила на нашој, било на аустриској или мађарској страни, била су подељена на „во-

де" или „хатаре" (АБ1е11ип§) и сваки је хатар издаван од стране државе посебице под закуп (аренду) за одређени број година. Закупци (арендатори), увек рибари или трговци са рибом, наплаћивали су од аласа таксе које су сами одређивали, за рибарске карте које су овима давале право риболова у води њиховог закупљеног хатара. Такса се наплаћивала са малим изузетком, у готовом новцу, а каткад и у натури, н.пр. тако да је сваки пети килограм рибе припадао арендатору. Риба која је на тај начин стизала у Београд, доношена је: 1° са ловишта савских, почевши од Моровића до Београда; 2° са ловишта дунавских, почевши од Апатина па до Београда, и од Београда до Ритопека. Ловишта/ у 'барама и ритовима издавана су цела, без деобе на хатаре, и њих је искоришћавао искључиво сам арендатор са својим алатом и својим рибарским момцима. На лицу места продавала се уловљена риба, за коју су долазили београдски рибарски трговци са својим чамцима, баркама и рибарским момцима, ту рибу куповали и превозили је у Београд. Овде ће бити изложен преглед тих ловишта, чије ће се релативно риболовно богаство моћи видети из величине закупне цеке коју су плаћали њихови закупци. А при процени тога риболовног богаства треба имати на уму и то, да је аренда плаћана у време кад је риба била 30—40 пута јефтинија но данас, и да се на закупљеним ловиштима морало уловити толико пута више рибе да би се могла исплатити аренда, рибарски алат и момци, као и то да су се већина ондашњих арендатора богатили од својих рибарских подузећа. Аренде ће бити наведене онакве какве су биле пред светски рат, са назначе:±ем арендатора где је то било могућно, да би се, по потреби то могло и проверавати. I. Ловишта у текућој води Ловишта, која су била у тргсвачким везама са Београдом, почиљала су од важног рибарског- места Апатина, па су се низала редом