Општинске новине

140

Веоградске општинске нбвине

ван о свему оном што се у главном стану (султановом логору) догађало — па и о томе како је после пада Шапца, отпочела градња савског моста, како је испод Шапца послат знатан број трупа ради окупације Срема. Ове вести охрабрише великог везира да против Земуна енергичније иступи. 8 јула посла он опсадне топове и 500 јаничара у помоћ Хозрев-бегу; борба се наставља око Земуна свом жестином. Батерије отпочеше своје дејство 9 јула и тродневним непрекидним бомбардовањем разорише на више места и иначе недовољно јаке зидине зуменске тврђаве. Стање Земунаца убрзо постаде критично, тим више што је потпуно нестало муниције и провијанта. 12 јула Хозрев-бег нареди општи јуриш и Турци, после кратке али жестоке борбе, продреше кроз бреше у тврђаву. Престрављено становништво, са једним делом шајкаша, одустане од даље борбе и предаде се Турцима на милост. Марко Скоблић пак са једно 100 неустрашивих другова оста непоколебљив и на тргу тврђаве, спреман на последњу борбу, дочека непријатеља. Након крваве борбе посечено је 3—400 Турака, посада је већим делом побијена; што је од ње преостало то је, рањено и разоружано, пало Турцима у руке. Скоблић се још једно кратко време, над лешевима својих изгинулих другова, лавовски бори са надмоћним непријатељем, али тешко рањен стропошта се, би заробљен и одвучен пред великог везира. — „Зашто ниси предао град"? — питаше га Турци. „Јер сам се заклео да ћу га бранити" — беше му одговор — „ И не кајем се за оно што сам учинио, већ ми је жао што сте ме живог извукли из града." Разјарени велики везир нареди да смртно рањеног хероја један разбеснели слон изгази. Приведену децу и жене претвори везир у робље, а за мушкарце нареди да се одведу на острво, пред ушћем Саве, и на очиглед београдске посаде да се измрцваре. 11 )

^ 1 ) Ма^у. Тог1. Ет1. 1г6к II 159—161 (2ау). Вги1иб !! 96, 97. Напротив по Тићего-и 373 св. посада се пре-

Оваквим нечовечним поступком хтео је велики везир да застраши браниоце Београда. Но циљ свој није постигао, јер Олах и другови беху тада још далеко и од саме помисли да предају београдску тврђаву. Рекапитулирајући укратко догађаје, 12 јула констелација беше оваква: Шабац је био у Турским рукама, крај њега је логоровала султанова главна војска, а турски пљачкашки одреди крстарили су по Срему и Банату, све до Дунава и Драве. Гро војске великог везира Пири-Мустафа-паше опкољавао је Београд са копнене стране, остали део пак његове војске логоровао је на земунској пољани, одакле је пустошио источне пределе Срема. Турска ратна флотила стражарила је на Сави и Дунаву. Са Дунава је мотрила све до Сланкамена да не би браниоци тврђава добили икакву помоћ са водене стране. Падом Земуна, дакле, Београд, затворен са свију страна, лишен сваке наде на помоћ, беше изложен сасвим неизвесној будућности. Јовав Максвв

дала сем заповедника тврђаве који, борећи се с Турцима, погибе. — По Печеви-у — турском писцу — такође се посада предала али узаман, јер по султановој наредби би искасапљена на острву преко од Београда. (ТЈј та§уаг тигеит 1860 II 419). По каснијим историчарима (на пр. НогуаШ. Ма^уагогзгЗјЈ 1бг1епе1е II 652). Земун је сам султан опколио 1 августа а 9 августа га је освојио. То је нетачно. Султанов дневник јасно истиче да је Земун освојио велики везир Пири-Мустафа-паша помоћу смедеревског санџакбега-Хорзева. Сулејман је 12 јула,, када је извештен о паду Земуна, боравио у шабачком логору. Пошто су гласници на коњу могли за 5—6 часова дојурити од Земуна до Шапца, то можемо претпоставити да је султан још истога дана увече извештен о паду Земуна. Зато пад Земуна можемо сасвим сигурно ставити на 12 јули. Пошто је опсада Земуна трајала 9 дана, то почетак исте може се ставити на 4 јули. Већ сам тај факат да је опсада тврђаве — незнатне јачине трајала само 9 дана, искључује могућност да би султан са главном војском опседао исту.