Општинске новине

146

Београдске општинске новине

годишши извештај о пословима у општини, а у коме је полиција нашла и увреде за оебе. Одборска седница од 8 августа 1885 била је интересантна и одлучујућа по опстанак Владанов у општини. На тој седници Владан је највише говорио и између осталог рзкао и ово: „Као што видите, господо, тешко је општинској власти чувати пијаћу воду у вароши, у којој полицијом друга власт управља и где се може догодити да они који су постављени за чување, сами кваре водоводе." Затим каже да је извештај у Државној штампарији оштампан и повезан, али да примерке не дају. Свуда је тражио управника Рајчевића, али га нигде није могао наћи. Види се да је забрана с више стране извршена. Затим наставља: „На дан 7 ов. мес. на општини и многим другим местима освануле су плакате, пашквиле, писане једном руком, у стиховима, а у којима се ја лично најпогрдније нападам. Неки кажу да је те плакате лепио један жандарм. Ја томе нећу поверовати, утолико мање што у пашвилама стоји да сам ја ружан човек, из чега закључујем да је то од неке женске руке произишло, на чију лепоту ја нисам довољно пажње обраћао." (Смех). Чуди се да се овако нешто дешава под владом Милутина Гарашанина који је његов лични и начелни пријатељ. Исто тако чуди се и Рајчевићу, управнику Државне штампарије, који му је побратим. Најзад, тражи од одбора да реши ко је крив за овај сукоб. Отвори се дискусија и у њој су учествовали: Алекса Илић: „Мени управо недостаје речи да искажем све оно што у овом тренутку осећамо сви о раду и енергији нашег претседника. Мислим да ћу бити израз не само вас, као претставника у општини, него и одјек осећаја и грађана који нису овде присутни, ако претседнику г. Владану изјавимо наше највеће задовољство и највеће поверење. Влада не само што не може имати ништа за прекор и замерку, него би јој пре била дужност да ода хвалу таквом свом избранику и да се поноси њиме." Мијаило Павловић. — Налазим да у извештају нема израза који би могли кога вређати. Чуди се што се не допушта да се могу правити нацрти рефорама. Предлаже да се донесе овакав закључак: „Претседник министарског савета и министар унутрашњих дела г. Милутин Гарашанин оснажио је незаконито решење Управе вароши Београда и тиме повредио чл. 76 Закона о општинама и чл. 33 Устава. Зато да се изјави жалба Народној скупштини те да се види да ли заиста у овој земљи не сме нико никакав нацрт написати, па ма он био од највеће користи за општину и државу." Павловић, називан у Београду и свуда у Србији „Ћир Мијаило", био је напредњак и

лични пријатељ Гарашанинов. То му ипак није сметало да овако оштру резолуцију предложи. Добросав Марковић предлаже да се изберу 2—3 одборника који би отишли министру и видели у чему је ствар. Владан: „Има три предлога. Први Алексе Илића да одбор изјави потпуно поверење и захвалност претседнику; други Мијаила Павловића да се изјави жалба Народној скупштини; и трећи: Добросава Марковића да се одреди депутација." Приступило се гласању и резултат је био овај: За предлог Алексе Илића гласали сви, сем двојице који су се уздржали од гласања. Предлог Мијаила Павловића одбијен је са 18 према 3. Трећи предлог није био стављен на гласање. Објављујући резултат Владан је изјавио: „Част ми је известити да подносим оставку на звање претседника општине." Тиме је ова седница била завршена. Указ о уважењу оставке изишао је 9, а разрешење извршено 10 августа. Да није поднео оставку, био би смењен. Ипак је из општине изишао задовољан, испраћен скоро једнодушним поверењем одбора. Кад данас, после 55 година, посматрамо овај случај, налазимо да Владан није био у праву што се није хтео одазвати једном административном захтеву Управе вар. Београда. Она је тражила да јој се пошаље све из чега би се могло видети зашто је одређена комисија за проучавање пројекта општинског закона за Београд као и да јој се и сам пројекат поднесе на увиђај. Владану се чинило да такво тражење не одговара закону и да вређа и општину и њега. У ствари, ништа од свега тога није било. Вређање је постојало само у уобразиљи Владановој, који је много полагао на свој понос и ауторитет, па налазио да се они крње и онда кад на то нико није ни помишљао. Владанов пројект општинског закона за Београд непознат је, јер нигде није ни објављен. Контуре тог закона могле би се можда назрети кад се удуби у смисао реченице: „Тешко је општинској власти чувати пијаћу воду у вароши, у којој полицијом друга власт управља..." Да ли је тиме Владан хтео рећи да општина треба да врши и полицијску власт у Београду? Ако је тако мислио, онда у ком обиму? Владан је у општини провео годину дана. За то време дао је много идеја, планова и пројеката, чиме је својим следбеницима олакшао рад. Пада у очи да је по одласку Владановом из општине, пуних 8 месеци, место претсед-