Општинске новине

152

Београдске општинске новине

вију г. д-р Александар Цинцар-Марковић, Министар иностраних послова. Измена гледишта, којој су чланови Сталног Савета приступили, у атмосфери срдачној и пуној поверења, дозволила им је да једнодушно констатују: 1 — Заједнички интерес четири земље за одржање мира, реда и безбедности на Југо-Истоку Европе; 2 — Сгоју чврсту решеност да продуже своју одлучно мирољубиву политику, одржавајући стриктно своја становишта у односу на данапгњи сукоб, како би сачували од ратних искушења овај део Европе; 3 — Своју вољу да остану уједињени, у кругу Споразума који спроводи само своје сопствене циљеве и који није уперен ни против кога, и да заједнички настоје на очувању права сваког од њих на независност и националну територију; 4 — Своју искрену жељу да одржавају и развијају пријатељске односе са суседним државама, у помирљивом духу међусобног разумевања и мирољубивз сарадње; 5 — Потребу да учине тешњим и усаврше привредне и саобраћајне везе између балкансских земаља, организујући нарочито тргозачке размене у оквиру Споразума. 6 — Продужење Балкакског пакта за нов етатутарни период од седам година, почев од 9 фебруар?. 1941 године; 7 — Одлуку четири министара иностраних послова да одржавају међусобом тесан додир до идућег редовног заседања Сталног Савета, који ће се одржати у Атини у месецу фебруару 1941 године. Из објављеног комуникеа Сталног Савета јасно се потврђује да је Балканском пакту циљ: обезбе-

дити мир на самом Балкану и снагом своје солидарности спречити нарушавање тога мира споља. Данас, кад се један део Европе гуши у ратној психози, Београд је опет постао у очима света она благотворна жижа чија светлост даје нове наде да је свету још увек остало довољно разума да не изврши самоубиство. Зато је наша престоница и могла 5ити у току три дана овог месеца центар пажње, не само континенталног него и прекоморског света. Београд је остао вредан те пажње, достојан те међународне исповести, и доследан својој вечитој мисији балканског бдења. Али, ма колико да је овогодишња Балканска конференција била од искључиво политичког балканског и међународног значаја, Београд као град имао је свог запаженог учешћа. Његов претседник г. Војин Ђуричић престављао је скоро пола милиона Београђана у дочеку балканских мисија. Он је то урадио у својству првог грађанина престонице Краљевине Југославије, која је и поред свих новотарија успела да сачува своје расне одлике, у првом реду своје легендарно гостопримство, које је широка срца ставила на расположење виооким балканским гостима. Попут свог претседника, грађанство је са пуно симпатија прагило рад и кретање гостију за све време њихова боравка у престоном Београду, спонтаним манифестацијама које су биле далеко од уобичајене конвенционалности. Наша престоница остаће после фебруарске Балканске конференције још више у сећању света као непоколебиви чувар мира на Балкану, па самим тим и као солидан стуб европског поретка. Душан М. Филиповић