Општинске новине, 01. 02. 1940., стр. 87

Некролог

173

Погреб поч. Љубомира Давидовића (код цркве Св. Саве)

Изношење посмртних остатака пок. Љубе Давидовића из цркве Св. Саве да се осећаји народа и њзгова расположења најбоље манифестују приликом смрти и погреба. Неоспорно је да је Давидовић био човек од огромног ауторитета, чија се реч у отсудним тренуцима нестрпљиво очгкивала, а кад је била исказана, онда је поштована. Тај ауторитет нису му дала само многобројна звања: професор, директор Гимназије, народни посланик, министар просвете, претседник Општине, претседник Министарског савета, шзф прво Самосталне радикалне па после Демо-

кратске странке, — већ његове велике способности, исправност и несавитљивост, узорно поштење и дубоко социјално осећање, разумевање туђе беде и бола и самарићанско отклањање тих беда и болова. Онај мали, радан и сиромашан свет вазда је налазио у Давидовићу верног пријатеља и искреног заштитника. Скромност Давидовићева у сваком погледу појачавала му је опште поштовање. Простосрдачност његова и природно држање чинили су те му је свет с поверењем прилазио. А он је тај свет свакад примао, и у канцеларији и код куће, и чинио све што му је било у моћи. Давидовић је ушао у Општину за претседника 4 новембра 1910, после извршених избора 24 октобра исте године. Његова управа је била коалиција самосталних радикала и старих радикала. Потпретседник је био Михаило Марјановић, стари радикал, кметови из обеју политичких група, а одборници из других странака, према пропорционалном систему. Управа Давидовићева била је састављена из најбољих људи ондашњег времена. Поред Нинчића, Ђоке Карајовановића, д-р Косте Јовановића, Ђоке Ранојзвића, Милана Лазаревића, Мише Цукића, Миливоја Јовановића „Буце", Данила Живаљевића и др. у одбору су били и социјалисти: Драгиша Лапчевић, Лука Павићевић, Таса Милојевић и Никола Величковић. Давидовић је чзсто при-