Општинске новине

Некролог

173

Погреб поч. Љубомира Давидовића (код цркве Св. Саве)

Изношење посмртних остатака пок. Љубе Давидовића из цркве Св. Саве да се осећаји народа и њзгова расположења најбоље манифестују приликом смрти и погреба. Неоспорно је да је Давидовић био човек од огромног ауторитета, чија се реч у отсудним тренуцима нестрпљиво очгкивала, а кад је била исказана, онда је поштована. Тај ауторитет нису му дала само многобројна звања: професор, директор Гимназије, народни посланик, министар просвете, претседник Општине, претседник Министарског савета, шзф прво Самосталне радикалне па после Демо-

кратске странке, — већ његове велике способности, исправност и несавитљивост, узорно поштење и дубоко социјално осећање, разумевање туђе беде и бола и самарићанско отклањање тих беда и болова. Онај мали, радан и сиромашан свет вазда је налазио у Давидовићу верног пријатеља и искреног заштитника. Скромност Давидовићева у сваком погледу појачавала му је опште поштовање. Простосрдачност његова и природно држање чинили су те му је свет с поверењем прилазио. А он је тај свет свакад примао, и у канцеларији и код куће, и чинио све што му је било у моћи. Давидовић је ушао у Општину за претседника 4 новембра 1910, после извршених избора 24 октобра исте године. Његова управа је била коалиција самосталних радикала и старих радикала. Потпретседник је био Михаило Марјановић, стари радикал, кметови из обеју политичких група, а одборници из других странака, према пропорционалном систему. Управа Давидовићева била је састављена из најбољих људи ондашњег времена. Поред Нинчића, Ђоке Карајовановића, д-р Косте Јовановића, Ђоке Ранојзвића, Милана Лазаревића, Мише Цукића, Миливоја Јовановића „Буце", Данила Живаљевића и др. у одбору су били и социјалисти: Драгиша Лапчевић, Лука Павићевић, Таса Милојевић и Никола Величковић. Давидовић је чзсто при-