Општинске новине
180
Београдске општинске новине
Проговорио је топло, језиком човека који зна шта је са.мо-одрицање када овоме има места. Поздравио је рад Балканске комференције. Говорио је са пуно љубави о Балканским народима и њјиховој тешкој историји. Истакао је да се Турска помирила са новим редом ствари и да да>нашња Турска високо поштује самосталмост Балканских народа, од којих ништа не потражује и за чије ће се благостање и она борити. Велике речи велика човека учиниле су да смо са поштовањем и симпатијама дуго размишљали о њима. . . * * * Тај дух братства провејавао је и у Атини и у Букурешту и у Београду, где су конференције одржаване. Израђени су нацрти уговора о статусу Балканског човека, о укидању виза за путовања, о заједничким санитетским, сО |Цијалним институтима, о размени студената и студији Балканских језика итд. итд. У целоме томе раду осеКала се је једна празнина. Један члан Балканске породице недостајао је. Бугарски народ је изостајао из овога конструктивног рада на добру Балкана. Његови престаеници и када су се појављивали на Башканским конференцијама, претили су да покваре једнодушност закључака и лепу атмосферу ко;а је владала на њима. Много такта, много убеђивања утрошено је да се та атмосфера ипак одржи и да се не појаве захтеви који би порушили целу зграду, започету са толико лепе воље и изпрађену са много рада и напора... Затим, акција је прешла у друге руке. Покојни Краљ Александар је њему својственом енерг.ијом пришао раду на зближењу Балканских народа. Остави"Кемо овом приликом по страни све лепе резултате ове замашне акције, успехе на зближењу других балканских народа и стварању Балканског споразума, који је унео мир међу Ба1лканске народе. ЗадржаКемо се озом приликом на Бугарској. Бугарски народ нам је најближи и он нас мора и као братски, и као сусед а и због прошлости највише интересовати.
Посете Краља Бориса Београду и Краља Александра Софији уродиле су плодом. Средине које теже ка истинском споразуму између два братска народа појачане су. Развила се је читава литература са једне и са друге стране. Измењене су посете разних друштвених слојева једнога и другога народа. Црква је са своје стране учинила своје. Међу првим посетама била је баш посета Бугарских привредника Југославији. Преставници трговачко^индустријских и занатских комора из Софије, Варне, Бургаса, Плоедива, Русе дочекани су срдачно од преставника наших комора и проведени поред Београда и по Загребу и по Љубљани 1933 године. Много што шта су Бугари тада видели у нашој земљи и — многа заблуда која је до тада владала њима, отпала је. Успостаељени су срдачни односи изме-ђу носилаца нашега и Бугарског привредног живота. Ускоро су наши привредници вратили посету Бугарима. Дочекани најсрдачније, он.и су, поред Софије, обишли и све бугарске главније привредне центре. ВеК приликом одржане заједничке седнице у Софијској Трговачко-индустријској ко!Мори, говорници и једне и друге стране истакли су да је промет добара између Југославије и Бугарске и сувише мали, с обзиром на суседство и заједничке границе. Осим тога, Бугаре је нарочито интересовао транзит преко наше земље. Констатована је добра воља да се уложе обострани напори, како би се отклониле све сметње и како би се привредне везе између двеју земаља што више развиле. Донета је одлука да се ради на томе, да се што пре дође до трговинског уговора кога није тада било између Бугарске и Југославије. После тога дошао је још исте године трговински уговор, а 1937 године и Пакт о вечном пријатељству који је тако лепо одјекнуо и у Бугарској и у Југославији. Додири и посете су учестали, али је и поред свега тога запажено да је промет добара између двеју земаља минимаиан, као и да нове прилике које су завладале светбм, услед новога рата, налажу императивно активнију сарадњу на пољу привреда двеју земаља. Осе-
Са отварања Југословенско-бугарске привредне коморе. (С лева на десно: бугарски посланик г. Попов, министар г. д-р Андрес, бугарски министар г. Загоров, министар г. Цинцар-Марковић, опуномоћени министар г. д-р Миловановић, делегат Претседника владе г. Микић, изасланик Претседника општине г. д-р Стеван Поповић. Претседник г. В. Петковић говори)