Општинске новине

322

Београдске општ инске новине

на ноге, па нагло и снажно тргну сваки свој поставац, тиме одигну своје ђуле и затворе кесу од пређе; вукући од тада напоредо поставац и стражицу, они тако затворену кесу извуку до површине воде, спазе у њој затворену рибу и увуку је са пређом у један или други чун. Ако је ухваћен крупан сом њега, кад је извучен до површине воде, ударе нарочитом зато спремљеном гвозденом куком, у облику велике удице, па тек онда запну да га савладају и да, док један од њих чврсто држи куку, други га хвата за вилице и уз помоћ првога увлачи га у чун. Раније је била доста честа ствар да влак „салети" сома од 50, 60, 80 килограма. Влак захтева велику извежбаност рибара и тачно познавање дна на коме ради, јер кад мрежа запне за какву кладу, пањ, ленгер, греду и томе слично на дну воде, рибари га ишчупају свег раздераног, распореног и често више неупотребљивог. Али за веште влакакароше какви су некад били Тоника Балгач, Кокан, Михаило Вергенес, Влада и Алекса Богдановићи, Адам Симић, Тоша Кеза и брат му Никола и др. то је врло моћан рибарски алат. А за вештог влакароша је било право задовољство, кад осети рибу чим њушком само дирне пређу и за тили час је убаци у свој чум. 8. Кеца (бсћкррзаск) Конична мрежа разапета на троугласту дрвену рогуљу; дрња ширина, којом мрежа гребе дно реке, износи око 2 метра, а кеса има дужину од 3—4 метра. Окца на пређи раније су била од 15—20 мм., а данас не смеју бити мања од 25 мм. Краци троугласте рогуље на своме доњем 1 крају носе по једну на њима добро утврђену цигљу, да би кеца, вучена чуном, гребала речно дно. Једек што вуче мрежу везан је за дрвену пречагу при врху троугла, и то преко његовог горњег темена. Цигље су међу собом везане „дојнаком" кесе, танким олабављеним: једечићем на коме су нанизане оловице које чине да доњи крај кесе не само гребе дно, већ и да истерује рибу из рупа по дну воде. При раду са кецом рибар 1 у чуну једном руком „члани" својим кратким чунарским веслом, а другом руком држи крај једека што вуче мрежу, кратећи овај или попуштајући га по потреби. Мрежа ради по осредњој дубини, било средом воде, било уз обалу и хвата обично ситнију рибу коју у путу сретне. Рибар је тако вуче по неколико минута, па је остављајући весло, извлачи на површину воде, а одатле у чун и истресе из ње ухваћеиу рибу. Кад је то урадио, он поново баца у воду „чукљу" (шиљак од кесе), спусти у воду рогуљу и )мрежу, док не падну на дно, па продужује ловити. Кад рибар добро познаје дно на коме ради, иа протера мрежу поред саме

Сл. 10. Кеца

кладе или пања, лов може бити и врло издашан; дешавало се да кеца ухвати и сома од 50—60 килограма, ако је овај, ушавши у кесу, тражио излаз из ове на њеном задњем;, уском делу, завукао главу до чукље и тако остао не могући се окренути уназад, док га кецарош заједно са кецом не увуче у чун. 9. Кусака (Нпосћепбаск) То је трострука пређа, иста онаква каква каква је код напред описане мреже „грункорна', разапета на исту онакву дрвену троугласту рогуљу као кеца, истог облика и исте величине, кашто нешто мало већу. Дојнака троструке мреже везује обе цигље на рогуљи; она не само да није затегнута, већ је полукружна и носи на себи уздуж нанизане коске од коњских ногу. Циљ је тога тај да кад се рогуља са мрежом стане вући по дну на коме су рупе и мангуре, те коске својом тежином и клопарањем 1 расплаше рибу у рупи; ова тада, већ покривена троструком пређом

Сл. 11. Кусака