Општинске новине

340

Београдске општинске новине

требан још један важан фактор, који се раније означавао са X, као потпуно непозната величина. Покуси са вештачком провокацијом епизоотија били су учињени први пут од стране Пастера. Он је први употребио бацил кокошије колере и успео да изазове вештачким путем епизоотију код глодара. Овај покус био је изведен 1887 године у Рајмсу од стране Пастеровог помоћника са успешним резултатом. Поновна употреба истог вируса од стране истог научника, али под другим општим метеоролошким условима, у циљу сузбијања штетних глодара у Аустралији била је потпуно безуспешна. Свима су такође познати колики су дубиозни резултати са применом културе ратина (из групе бац. Гертнера) у циљу уништавања мишева и пацова, пошто постанак епидемије у многоме зависи од општих космо-метеоролошких услова, сезоне и имунобиолошког стања самих глодара. У овом погледу такође су интересантни покуси Д-Ерел'а са применом 1 кокобацила акридорум, који је био изоловао аутор 1909 год. из болесних скакаваца, који су уништавали мексиканска поља а такође и покуси Мечникова са искоришћавањем ентофита у борби против инсеката. Неуспех сузбијања инсеката летњих месеци објашњава се у овим експериментима отсуством повољних услова за развој и патогену моћ микроба, услед недостатка релативне важности, као и услед сувише високе температуре ваздуха. Подаци из метеоро-епеидемиологије убеђују нас о еминентном значају космо-метеоролошких услова на развој епидемије Веббоп, проучавајући корелацију између метеоролошких елемената и умирања у Паризу, специјално у погледу болести органа за дисање и дечјег пролива, утврђује да је морталитет од болести респираторних органа функција температуре из треће претходне седмице и броја ветровитих дана (са ветровима: северним, северо-западним и западним) у седмици која претходи датуму умирања. Мадсен је, на основу епидемиолошких студија у Данској за период од скоро 40 година, објавио рад од ванредног значаја под насловом „Сезонски ритам инфекциозних болести", у коме утврђује фрапантну регуларност многих епидемских болести у вези са променом сезоне. Шарлах, дифтерија и ангина сачињавају, по овом аутору, једну групу болести која постиже свој максимум између новембра и јануара мемесеца, а минимум — у јуну. Бронхитис, запаљење плућа, запаљење душника, као и грип, постижу свој максимум у фебруару, а минимум — у августу. Код нас у Београду, према подацима градске виталне статистике, максимум умирања од болести органа за дисање пада на месец март. Упоређујући податке морталитета умирања од туберкулозе у Београду за последњу деценију,

са подацима о кретању смртности у предратној Србији, аутору је успело констатовати потпуну синхроничност ових кривуља морталитета. На основу ових података, максимум умирања од туберкулозе пада на друго тромесечје, а минимум на пето двомесечје (септембар-октобар) у свакој години. У погледу умирања од чечјег пролива Бесон даје емпиричку формулу, према којој се морталитет одређује висином температуре, која надмашује 16,5° С. Према статистичком материјалу умирање од дечјег пролива у Београду има свој максимум око августа месеца. Моип^иапс! и СагрепНег, проучавајући нарочити синдром код одојчади под утицајем врућег ветра, уеп{ с1и МјсЛ , утврдили су три типа реакције дечјег организма и то: лакши термички тип, тежи тип са повећањем температуре, и тип праћен са дисхридратацијом организма. Исти аутори утврдили су специјални сидром код мале деце под утицајем метеоролошких фактора за време грмљавине. Тачно и свестрано проучавање спољних утицаја на патологију живог бића сачињава предмет новог знаља метеоро-епидемиологије, који третира значај следећих фактора: температуре, влажности, барометарског притиска, атмосферског талога, физико-хемиског стања суспендиране водене паре у ваздуху, атмосферског електрицитета и јонизације ваздуха, дејства ултра-виолетних зракова, нарочито бактерицидних средње таласне дужине, степена инсолације, дејства хемиских супстанција растворених у ваздуху, утицај сезоне, климе и т. д. Хигрометриско стање ваздуха има нарочито велики уплив на судбину микроба суспендираних у ваздуху. Чувени француски научник ТгШа!*) нарочито подвлачи истакнуту улогу везикуларног стања ваздуха у механизму преноса и развоја патогених микроба. Овај научник смело тврди да „ваздух може бити засејаван микробима", као нека врста хранљиве подлоге. Аутор сматра ваздух са везикуларном структуром влаге и подесним степеном температуре као огромно поље — подлогу за култивисаше патогених клица. ТгШа! је експериментално утврдио могућност инфекције преко ваздуха на већим отстојањима помоћу ситних, инфицираних мокроскопских капљица димензије око 1 микрона, тј. знатно мањих од Флугијевих капљица. Ове капљице микроскопских димензија могу дуже време лебдети у ваздуху, чувајући свој опстанак, инфекциозност и способност даљег ширења, што даје могућност остварења тако зване летеће инфекције (соп!а§шп уо1аШе). Поред теориских и експерименталних сазнања у могућности инфекције ваздуха и ши-

*) А. ТгШа1: „Е1ис1е8 «иг ГтИиепсе с1ез а^еп1з ех1епеиг8 8иг 1а соп1а^1оп". Кеу. с1' Ну^епе е* (1е 1а теЉс ргеуеп^. 1932 Т. Е1У.