Општинске новине

Заштита деце за време рата од микробне опасности

341

Ј)ења вируса преко ваздуха, постоје у литератури подаци о покусима распрашивања микроба у ваздуху помоћу авиона и других справа. Написи познатог енглеског публицисте Викема Стида пре неколико година учинили су право изненађење у европској јавности, јер се у њима тврдило, да су страни агенти путем авиона разбацивали по енглеској и француској територији културе пигметног микроба, продигиозуса. Овде се вероватно радило о проучавању могућности избацивања на непријатељску територију веће количине микроба ттомоћу авиона; ма да су микроби у овом конкретном случају имали сасвим безазлену природу као неинфекциозни, али су били веома подесни за њихово распознавање на терену. За инфицирање пак ваздуха у ратне сврхе и на већим просторима веома је подесна вештачка микробна магла или микробни облаци, који се могу спуштати на непријатељску територију. При подесним метеоролошким условима таква магла је у стању, не само да одржи вируленцију микроба, но и да засеје влажну атмосферу са везикуларном структуром заразним клицама под повољним осталим -космометеоролошким условима, који моћно упливишу на судбину и вируленцију микробних капљица. Стога, са гледишта метеоро-епидемиологије, управљати и владати микробним оруђем значи потпуно познавати и одлично се сналазити у космометеоролошкој ситуацији и ући у суштину механизма тих појава. Поред микробне магле за ратне сврхе могу се употребљавати специјалне експлозивне бомбе, чија експлозија и дегажирање гасова не уништава бактерије. Војни писац потпуковник Алберт Бенари и француски научник Роше* сматрају да је разбацивање микроба помоћу бомбе могуће, супротно ранијем мишљењу. Још 1923 године професор Пфајпер експерт Лиге Лиге Народа, указао је на могућност искоришћавања отпорних спорогених форми бактерија, на пр. бацил антракса, за бактериолошки напад помоћу бомби, јер краткотрајно деловање високе температуре за време експлозије није у стању да убије спорогене клице. Доцније Р^есЈеНеуге и Си1, француски војни лекари помоћу специјалних опита утврдили су, да бацил продигиозус, неспорогена клица може да поднесе температуру експлозије, што даје ауторима основа за тврђење могућности употребе бактериолошких срестава помоћу артиљерије. По Липману у циљу ширења инфекција у ратне сврхе извесне лабораторије баве се справљањем специјалних падобрана, који носе бомбе — стаклене тиквице напуњене са активним бактериолошким културама. Ове тик-

*) А. Косћајх: „ЕрјЛетЈеб ргоуо^иев. А ргороб Је 1а ^иегге ћас1ег1еппе. Ке^. Ј' Ну^1епе е1 с)е 1а теЉс. ргеуеп!:, 1936. N. 3.

вице садрже од 50 см 3 до 5000 см 3 културе. Ове мање се израђују под називом „Бебибомбе". У погледу метода и тактике вођења бактериолошког рата не постоје дефинитивно утврђени принципи, јер, у колико су били утврђени, они, само по себи разуме се, држе се у највећој тајности а сем тога и варирају од случаја до случаја у вези са разноврсним условима, под којима би се водио будући рат. Шематички пак могле би се поделити све врсте епидемија ратног доба на епидемије дириговане или оне, које могу бити регулисане и -- недириговане, или другим речима, постоје епидемије, чији се обим може предвидети и регулисати помоћу уношења извесног квантума инфекта а други, чији се обим не може вештачки ни ограничити, ни регулисати, јер последње врсте епидемија могу да увуку у свој загрљај, како нападнуту страну, тако и самог нападача. Епидемије прве врсте изазивају се вирусима, који нису способни да изазову интрахумане инфекције. Група ових вируса донекле се поклапа са оним, који су подесни за бактериолошки рат, јер вештачко изазивање епидемија код непријатеља и у непосредној близини не може да пренесе инфекцију на трупе нападача, обзиром да је опасност за интрахуману инфекцију код ове групе или минимална или уопште не постоји. Друга врста епидемија, неподесних за регулисавање, обухвата све оне инфекције, чији је пренос од болесника на здраве организме потпуно могућ и практички се често дешава; ова врста обухвата инфекције познате као за време мира, тако и рата: тифус, паратифус, дизентерију, колеру, кугу, дифтерију, шарлах, пегавац и др. Као прелазни тип инфекција могли би се назначити сакагија, црни пришт, чији је пренос веома ограничен са човека на човека. На тај начин поред инфекција, чији вируси могу бити употребљени у борби противу непријатеља, тј. у сврху вештачких ратних епидемија треба имати у виду и оне инфекције, које су познате и у мирно доба, али које под утицајем неповољних биосоцијалних услова ратнога доба (општа оскудица, глад, покрет људских маса, пренасељеност, смањење имуно-биолошких снага појединаца, њиховог отпорапротиву инфекција), могу да добију под утицајем неповољних фактора већи замах и да се претворе у експлозивне епидемије већег стила. Према томе и према овим врстама инфекција и епидемија становништво позадине са његовим дечјим делом мора бити добро хигијенски и имунобиолошки наоружано и снабдевено свим што је потребно за пасивну одбрану против бактериолошке опасности. Узимајући у проучавање поједине групе епидемија, расмотрићемо најпре прву групу бојних вируса.