Општинске новине

344

Београдске општинске новине

Сточна храна, која често садржи у себи много бодљикавих делића у многоме олакшава инфекцију кроз повређену слузокожу органа за варење. Пренос сакагије и црног пришта на човека потпуно је могућ и често се у животу дешава, али ове инфекције нису биле у стању до сада да проузрокују код људи већу епидемију, јер се болест ограничавала обично појединим, спорадичним случајевима. Овде сматрамо за потребно да назначимо, у вези са питањем које се третира, да манифестације ове болести стоје у зависности од начина и путева, којима улази инфект у организам, те према томе могу да буду различите у погледу локализације инфекција и клиничких форми. Разликују се: 1) кожна, најчешће клиничка форма инфекције, у ствари црни пришт, проузрокована контактом са инфекциозним материјалом; 2) цревна изазвана консумом инфекцираних намирница; 3) распираторна или плућна, проузрокована удисањем ваздуха, у коме је суспендован бацил антракса и 4) септична као последица поменутих форми, сепса са бацилом антракса, који је успео да продре у крв и тиме изазове генерално оболење организма. Постојање плућне форме, тј. могућности инфекција преко респираторних органа приближава бацил антракса вирусима прве групе, подесним за микробни напад из ваздуха. Са гледишта заштите деце од вируса поменуте групе, треба нагласити да је опасност за децу релативно мања «его за одрасле, јер ће деца свакако мање долазити у додир са зараженом стоком него одрасло становништво, које ће вероватно највише страдати од ове врсте инфекција. Највећа пак опасност од црног пришта и сакагије биће за сеоску децу, која много чешће долазе у додир са стоком. Зато ће будни ветеринарски надзор над кретањем епизоотије, заједно са потребним санитетско-полициским и ветеринарским мерама, сачингавати главне методе заштите деце од поменуте инфекције, како за време рата, тако и за време мира. Прелаззћи на расматрање могућности бактериолошког рата помоћу вируса треће групе тј. оних који изазивају инфекције и епидемије, које се не дају регулисати, сматрамо за потребно напоменути да ће вероватноиа њихове примене као ратног оруђа бити веома ограничена, с тога, што су такве инфекције и успеле експерименталне епидемије у близини непријатеља у ствари „мач са две оштрице", који погађа како нападнутог тако и самог нападача. Липман наводи мишљење професора Банзе-а, који сматра да у будућем бактериолошком рату могу изазвати тешкоће вируси из ове недириговане групе, али у исто време тај аутор не искључује могућности примене истих на острвима, према којима ће се моћи спроводити блокада. У ову групу спадају проузроковачи трбушног тифуса, паратифуса, ко-

лере, дизентерије, куге, шарлаха, дифтерије„ 8 {ота1:Шз арћ1оза т^есћоза код деце, одн.. шапа код рогате стоке. Двоструко дејство овог вируса било је већ, по тврђењу Липмана, регистровано за. време светског рата, када је вештачка инфекција стоке на француској територији ускоро погодила и стоку на немачкој територији. Овде смо споменули нарочито епизоотију шапа, која је у стаљу под повољним општим епидзмиолошким условима да се муњевитом брзином рашири и да проузрокује огромне жртве оболења код стоке. Реперкусија веће епизоотије шапа на здравље мале деце је установљена, јер су деца упућена у главном на исхрану млека и млечних производа. У Београду смо имали прилике да консттаујемо повећи број инфекциозног атфозног стоматика код деце за време трајања епизоотије шапа код музних крава 1932 и предпрошле 1938 године.. Човек се инфицира на два начина и то: помоћу капљица које се шире из заражених респираторних органа стоке и помоћу конзума зараженог млека и млечних производа, ма да није искључена*могућност инфекције и помоћу контакта коже са зараженом длаком и кожама болесних животиња. Раније су опсервиране веће епидемије шапа и код човека. Бусениус и Зигел су прикупили, од 1876 до 1886 год., податке о 16 епидемија, које су обухватале не само поједине фамилије но и читава села и варошице. Нагло ширење шапа имаће за време рата огромне економске и привредне штетне последице а поред тога и теже реперкусије у погледу здравља мале деце, која ће патити од стоматиса и од разноврсних форми ентеритиса. Овде се понова испоставља питање хигијенске организације снабдевања млеком, као једно од најзначајнијих срестава за одбрану дечјег организма од инфекција са афтозним стоматитисом и др. црвеним инфекцијама, а којима ћемо сада говорити. Узгред споменућемо да будући тоталитарни бактериолошки рат неће штедети ни одрасле, ни децу, ни стоку, као ни растиње, која такође могу бити нападнута путем подесних вируса, на пр., из групе мозаичних вируса са спзсобношћу наглог ширења и јаког разорног дејства, што ће имати без сумље своје негативне последице на јавну исхрану а нарочито деце. Већа група цревних акутних инфекција (тифус, паратифус, дизентерија, колера и неспецифични дечји ентеритис) преставља нарочити интерес за време рата не само у погледу заштите деце од вештачких инфекција и епидемија, које ће имати ограничени, значај, већ са гледишта спонтаних епидемија, за време ратних опасности и њиховог развоја под биосоцијалним условима ратног доба, доба покрета већих људских маса, нагомилавања одраслих и деце, пренасељености, оскудице и т. сл. Говорећи о бактериолошкој опасности од.