Општинске новине

Заштита деце за време рата од микробне опасности

343

Болест код папагаја испољава се не само у акутној но и у латентној форми, која најчешће и служи као извор инфекције. Проузроковач ове болести филтрабилни вирус и код човека изазива оболење са леталитетом од 20 до 6 0°/о. Перспективе будућег микробног рата као вештачких експерименталних епидемија могу бити обојене у још црњим- и песимистичким нијансама у вези са сталним и брзим напретком авијације, развојем бактериолошке технике, експерименталне епидемиологиј з, метеоро-епидемиологије и општих бактериолошких знања, која све смелије подижу завесу над тајном варијацијом патогених микроба и њихове екзалтације. Стога се неби смело задовољити општим •фразама о немогућности примене микробног оруђа, већ је потребно бити потпуно припремљен за одбрану против евентуалних микробних напада. Једно од ефикасних срестава за заштиту становништва и деце јесте стручно проучавање свих могућих опасности микробног рата и упознавање са методама напада и одбране. У овој одбранбеној сврси износимо чланак, како би се побудило интересовање за даље проучавање овог важног проблема у оквиру националне одбране и одбранбених припрема. Јасно је, да примена микробних бојних срестава може се очекивати пре свега у првим борбеним линијама, али може бити са успехом употребљена и у позадини, те да и мала незаштићена деца могу постати жртва вештачких инфекција и епидемија а нарочито епидемија проузрокованих бруцелом мелитенизис. Примена бојних вируса има за циљ не само •стварни епидемиолошки ефекат, него и негативни психо-неврогени фактор, о чијем значају треба водити нарочито рачуна за време рата, јер микробни облак бачен на варош или „десант" инфицираних пацова и др. глодара у стању је да проузрокује код становништва душевно узбуђење, нанику, психо-неврогени поремећај код масе људи, који на тај начин лакше подлежу различитим инфекцијама, деморалишу се и постају неспособни за експедитивми, напорни рад, који захтева ратно време, како у војничким рововима, тако и у позадини, која снабдева и храни оперативну војску. Наравно деца у случају успешног микробног напада за време рата неће бити поштеђена од инфекција и као неспособна за свесну и разумну заштиту биће главна жртва тих нанада. Због тога проблем заштите млађег становништва мање отпорног према инфекцијама добија специјални значај као проблем највеће социјалне важности. У вези са пасивном одбраном од микробног оруђа зараћеном народу нредстоји задаћа организације одбране и заштите од епидемија, које спадају у групу недиригованих и спонтаних инфекција. Као програм рада на заштити деце од бактериолошке опасности за време мира сачињава-

ју мере опште хигијенске организације, специјално мере хигијенског снабдевања животним намирницама, на првом месту млеком и млечним производими, јер нехигијенско инфицирано млеко може да послужи за време мира и рата, као моћни фактор за ширење инфекција из групе спонтаних и вештачких епидемија, као што су малтешка грозница, инфективни стаматис афтоза и др. У погледу имуно-биолошке заштите морају се извести сви припремни радови и осигурати потребне резерве вакцина и серума. Специјално у погледу имуно-биолошке одбране против бацила туларензе и Уајтмори нама је мало познато, али у погледу превентивне вакцинације против микробацила мелитензис већ су учињени извесни кораци у иностранству. На основу стручних публикација види се, да се у Француској већ баве покусима превентивне вакцинације против овог вируса, који су засновани на имунизацији помоћу живог авирулентног соја комбинованог са лиопоидним екстрактом из убијеног јако вирулентног соја. Ови покуси показали су добре резултате, које би требало проверити а затим и организовати снабдевање таквом вакцином већих центара и установа за време рата. Вируси из друге групе, прелазног типа, као што су бацил антракса и бацил малеуса могу такође да буду искоришћени под извесним условима за бактериолошки рат, о чему постоје извесни подаци из прошлог светског рата. Кођег с1е Пегз, у своме раду „О путевима рата" саопштава покушај централних сила 1915 године да примене у ратне циљеве вирулентне културе бацила антракса, којима би се инфицирала позадина непријатеља уз помоћ тајних агената. Ипак ови покушаји остали су без осетног резултата. У мају и јуну 1917 године били су учињени аналогни покушаји и најзад у октобру 1918 године при повлачењу немачких трупа налазили су се у напуштеним крајевима разбацани судови са бактериолошким културама. За ову сврху били су употребљени проузроковачи сакагије (ћас. таПеГ) и црног пришта, бацил антракса). Мада су обољења сакагије и њен проузроковач, као и бацил антракса, добро познати бактериолозима и медицинарима ипак напомињемо да бацил малеуса ^има високу и скоро фиксирану вируленцу са огромном способношћу заражавања и ширења нарочито код еквида. Инфекција сакагије, као што је познато, скоро у 100% завршава се код одраслих и код деце смртно. Заражавање пак стоке сакагијом и црним приштем може се реализовати помоћу разбацивања бацила по сточној храни, јер је микроб отпоран и брани се против спољних утицаја, услед чега може да очува ван организма своју вируленцију за извесно време. Ово исто још у већој мери важи и за бацил антракса, који као спорогени бацил још пре може да се очува годинама у земљи и сточној храни.