Општинске новине

350 Београдске општинске новине

Нова краткоталасна радиостаница на земунском пољу

Расмотрићемо дакле њен постанак, развој у коме је она до данас била, ко су њени пионири, а на крају ћемо говорити и о њеним перспективама у будућности. Ако се узме у обзир огромна еволуција коју је радиофонија учинила за последње две деценије, када уочимо чињеницу да је радиофонија у већини држава право и меродавно културно огледало поједине нације пред осталим светом, многи ће можда рећи да ми о нашој београдској радиофонији немамо много да кажемо. Важан моменаг код оваквог размишљања је и тај, да је радио почео своју велику мисију код нас много доцније, у много скромнијем обиму, и са много мањим средствима но што је то био случај у већини осталих европских земаља. Ипак, овакво гледаше на ствар било би површно, па чак и неправедно и непатриотско. Без жеље да улазимо у макакву критику, било програмску, било техничку, прећи ћемо овде, бар у главним цртама, животопис нашег домаћег грлатог Београдског радија. I Радиофонија у нашој земљи датира од почетка рада мале и слабе радиостанице у Загребу, која је отпочела свој рад 1926 године. То је релативно веома рано, кад имамо у виду да је у Европи четири године раније постојало свега 7 радиофонских станица. Али се радиофонија код нас, упркос тога што је тако рано импортирана, веома споро развијала. Загребачка радиостаница почела је да ради у оно време са антенском енергијом од свега 0.350 Кв, што је још и тада било више него скромно, и није била у могућности да покрива једну ширу територију снажнијим таласом. Две године после оснивања и почетка рада загребачке радиостанице, дакле у 1928 години, почела је рад и љубљанска радиостаница, која је већ од самог почетка почела да ради

са антенском енергијом од 2,5 Кв, што је у оно време била већ доста импозантна снага. Нелогично, штавише апсурдно нам изгледа, да је од великих наших центара, Београд, који је још к томе и престоница, последњи добио своју радиостаницу, тек 24 марта 1929 године. Али, насупрот томе, стоји чињеница да је. од поменута три наша радиофонска центра, Београд начинио највећи напредак. Да видимо како је дошло до тога да Београд добије своју радиостаницу, како и где је она стварана и оживотворена. Као што смо већ казали, Радио Београд је почео званично свој рад, по закљученом уговору са државом, 24 марта 1929 године. Интересантно је да би Радио Бзоград почео можда још и доцније да ради да га нису форсирале нарочите околности. Околност, о којој је овде реч, била је нарочито оштра, снегом и ледом обилна зима 1928—29, дакле баш у оно време кад се довршавала монтажа Београдске радиостанице у згради Академије, односно на њеном крову, на мансарди и другом спрату. Нагло топљење снега и леда забрињавало је меродавне, те је изгледало да ће доћи до катастрофалних поплава. Због тога је управа Радио Београда била замољена да што пре оспособи станицу за рад, што је она и урадила, и већ од 18 марта те године поче-

Антена за дириговано зрачење