Општинске новине

Бео градски радио

351

ла је да даје свакодневно извештаје о водостању на нашим главним рекама, што је онда било од огромне важности за наше бродове и хидротехничке станице. Тако је београдска радиостаница почела свој рад са веома лепим и високим циљем и жељом да помогне угроженима од изненадних поплава које су претиле. У планирању, изградњи и организацији београдске радиостанице заузима једно од највиднијих места г. инж. Роберт Веге, који је уједно и један од њених првих директора. Интересантно је да је инж. Веге, сем тога што је један од првих стручњака на пољу радиофоније, такође и веома талентован књижевник, а не мање обдарен музичар. Такав човек био је насушна потреба у зачецима престоничког радија. Случајно се он ту и нашао, те су тако први почеци рада крунисани лепим и реалним успесима. Нзему припада такође заслуга што су оба главна студија наше радиостанице у толикој мери добра да служе у истом облику још и данданас и дају веома добре резултате. Данас се, међутим, онај начин, који је Веге применио при изградњи ових студија, не сматра само застарео, већ и до немогућности несигуран и недовољан. Начин о коме је овде реч, а којим се једним осетљивим и финим људским увом одређивала т.зв. „просторна акустика", састојао се у томе да је инж. Веге ударио поосто дланом о длан. Ударио и ослушнуо! И тада је наредио где и у којој мери се има поставити на зидове специјалан материјал за пригушивање одјека. Данас, кад постоје савршени апарати за мерење т.зв. „поновног одјека", изгледа нам тај начин, који је уосталом у оно време једино и примењиван, више него примитиван и несигуран. Па ипак, на тим и таквим покушајима, и на поверењу у добро уво једног стручњака „пар екселанс", заснован је цео даљи рад Радио Београда. На тај начин створио је инж. Веге просторије, одакле се већ пуних 11 година са успехом врше емисије најразличити-

Унутрашњост станице: командни мост предајника

Антсна за кружно зрачење

јих врста. Концерти, од народних песама до великих, репрезентативних концерата симфониске музике, драмска извођења, давање вести, репортаже о актуелним догађајима, веселе вечери, итд. Морало је, свакако, у том његовом раду бити и много љубави за народ, коме ће, углавном бити намењена нова радиостаница. Ту своју љубав за тај народ он је доцније и доказао, показавши уједно и једно велико и солидно познавање наше историје. Издао је на немачком језику књигу „Немањићи". Као што већ напред рекох, Роберт Взге био је и један од првих директора београдске радиостанице. И ту се његов рад благотворно осећао. На мансарди зграде Академије био је тада инсталисан сам предајник са антенском енергијом од 2,5 Кв. Скромне, и сувише скромне могућности којима се онда располагало, нису, разумљиво, дозвољавале да већ онда Радио Београд узме већи замах. Мали број слушалаца, висока и неприступачна цена радиопарата, као и још много других неповољних околности које прате сваку нову тековину, све је то ограничавало, заробљавало и успоравало брз развој наше радиофоније, која је тек тада добила свог еминентног претставника у престоници Југославије. Задатак Радио Београда, који је имао једно огромно, првенствено сељачко залеђе, залеђе веома конзервативно у својим навика-