Општинске новине

8

Бео градски радио

353

развоју београдске радиофоније. Читаоцима можда није познато у чему је главно преимућство т.зв. кратких таласа. У ту групу спадају таласи који су краћи од 100 м. Укратко речено, њихово преимућство лежи у томе, што се кратким таласима, а помоћу много мањих енергија но што је то случај на средњем таласу, постиже куд и камо већи домет. У том и лежи главни добитак за нашу радиофонију, пошто нас Европа није могла увек и сигурно чути док је радила само станица у Академији на средњем таласу са енергијом од 2,5 Кв. Сад је Европа била у стању да слуша глас наше престонице, дакле глас наше земље, преко нове, иако доста слабе краткоталасне радиостанице на таласној дужини 49,18 м. На тај је начин учињен покушај да се рђаво стање, које је дошло због спорог развоја радиофоније у нашој престоници, барем на неки начин реши. Начин није био задовољавајући, али се ипак осетило једно прегнуће да се стање побољша. Годину дана после тога, Радио Београд појачава свој предајник у Макишу, односно гради' нови предајник са антенском енергијом од 20 Кв. И то је значајна принова, јер сад талас Радио Београда са много већом сигурношћу и интензитетом покрива целу територију наше државе. До онда је и то било тек делимично урађено, тако да су се многи крајеви наше државе жалили да не чују емисије Радио Београда. Разумљиво је, да ни то стање не може и не сме бити дефинитивно, јер престоница Југославије треба и захтева једну моћну и репрезентативну емисиону станицу на средњем таласу, и то од 100 Кв. Толико снажну да се глас наше земље мора у свако доба добро и сигурно да чује у целој Европи. То је потпуно оправдан захтев у општем, нацио-

налном интересу, нешто што није потребно ни наглашавати, нешто што се мора разумети само по себи. Тек кад за Европу престанемо шапутати, кад се наш тихи гласић више не буде губио у снажној грмљавини :и вици остадјих гласова, тек онда ће нас се тамо и дакше разумети. Трећа велика, већ напред поменута тековина наше престонице, била је Краткоталасна радиостаница изграђена на Земунском пољу, према Батајници. Са својих 10 Кв. антенске енергије, и са могућношћу појачања на 40 Кв., она је довољно јака да, својим нарочито изграђеним системом антена, може постати стална спона између Југославије и наших исељеника у Америци. То је један добитак од неоцењиве вредности. Добитак који су већ наши исељеници поздравили топлим писмима, и то још онда док је само обећавана нова Краткоталасна радиостаница. Тек та трећа тековина је од стварног, првокласног значења и по Београд и по нашу земљу. А од поменуте три тековине, она свакако долази на прво место. Кроз њу смо тек стали у прве редове, те је сад само потребно, смишљеном и вештом њеном експлоатацијом, постићи оно што и јесте њен циљ и задатак. А то је могуће са мало добре воље, љубави и способности. Надати се је да добри резултати неће изостати, а последња прегнућа од стране меродавних најбоље доказују колико се очекује од нове станице. Овде смо у главним линијама обухватили постанак и развој београдске радиофоније, од њеног почетка до данас. У идућем броју говорићемо о њеним изгледима и перспективама у будућности. Ведимир Љубић (Наставиће ое.)