Општинске новине

300

Београдске општинске новине

Када је 1903 године српски народ изабрао Кнеза Петра Карађорђеви-Ца за Краља Србије, Кнез-Намесник долази у Београд. У Београду завршава средњешколско образовање, похађајуКи гимназију као редован ђак. За време Свог школовања у Београду, КнезНзмесник се дружи са гимназистима из свих наших крајева, Кроз њих упознаје одлике разних делова нашег народа. Демократска средина у којој се васпитава, отворен и искрен карактер, другарско осе"Кање према Својим школским друговима, без обзира којој класи прмпадају, национални идеали који су тада загрејавали целу нашу омладину — формирају душу и основна начела Кнеза-Намесника и појачавају код Њега свест о јединству и заједници идеала и интереса између народа и Династије, распламсавају љубав према земљи и према свему што је народно. У то доба развија се код Њега смисао за књижевност и уметност, израђује се префињен укус. Доцнији боравак у иностранству, шхоловање на страним високим школама, свестрано упознавање са страним културама, употпунило је и усазршило Њ^егово знање, појачало знатно Његове душевне способности, — али Га није удаљило од народа и националних идеала. Кнез-Намесник завршава своје високо школовање у Енглеској, на чувеном универзитету у Оксфорду, где је предано и са најве-ћим успехом изучавао књижевност, уметност и историју. Енглеска је извршила најсре^нији утицај на даље усавршавање личности Кнеза-Намесника. Кнез-Намесник стекао је у Енглеској многобројне пријатеље и показивао велику наклоност према начину живота и животним правилима Енглеза. За време балканског и светског рата, КнезНамесник прекида високо школовање у Енглеској, и у ратовима учествује као гардиски официр и Краљев ађутант. У уједињеној Југославији Кнез-Намесник присно сарађује са Краљем Александром на вођењу државних послова, упознаје се са свима проблемима наше спољне и унутрашње политике, врши са успехом деликатне и важне мисије у иностранству. Та сарадња Га је спремила и оспособила да 1934 прими у руке државно кормило и да води државни брод среКи и напретку. * * * Поводом ро^ендана Њ. Кр. Вис. Кнеза-Намесника отслужено је првог дана Ускрса благодарење у Дворском храму на Дедињу. Листови наши и страни посветили су тих дана више чланака и написа животу и раду Њ. Кр. Вис. Кнеза-Намесника. Сви су истицали Његове ванредне државничке способности и крупне резултате у унутрашњој и спољној политици које је постигао за кратко време. Највише су истицали

Његове заслуге за унутрашње смирење и консолидовање државног јединства решењем хрватског питања и за учвршћење спољнополитичког положаја Југославије и осигурање њене неутралности у овом новом светском рату. Да би наши читаоци видели на какав је одјек наишао рођемдан Кнеза-Намесника у Хрватској и колике се наде полажу на Њега и на Династију КараЈјорђевиКа у тој покрајини, цитира^емо само чланак загребачке ,,Нове р^ијечи", органа самосталних демократа (у броју од 2 маја), поводом Рођендана: ,,У ово доба, ко/е преживљавамо, није био то дан обичне слу жбене свечаности претставника Круне, То се видело по свима новин ама које су се без ра злике и без наређења спонтано сетиле тога дана. Треба нам ауторитет! Круна је сама по себи толико устаљени ауторитет да може да претставља неисцрпно врело мсралног капитала за државу и народ. А данас у ово хаотично време, када су потресени основи иивилизације, када влада зараза пометености и лудила, данас више него икада сви озбиљни и честити вапе за стабилном тачком, за ауторитетима, који дају циљ и могу да окупе милионе душа. Било је време када се мислило да треба код нас оборити ,,све што стрчи". Али убрзо су сви увидели да је то фатална теза. Сно што стрчи по својој моралној вредности треба неговати, треба искористити за опште дсбро, Никада слабићи и неспособни не^е појачати ауторитет него, живе^и само од њега, у истину га троше и поткопавају. Кнез-Намесник, када је примио краљевску власт у своје руке, ве^ по свом положају, по свом васпитању и према дано/ ситуацији није могао да предузме одмах нешто револуционарно, него је мудро и опрезно узео себи за задатак да поступно консолидује државу. Прво му је било да отвори врата затвора вођи Хрвата г. д-р /Иачеку... Онда се морао прећи дуги пут до оне велике одважне одлуке ко/а је створила 26 август. Иако је било још многих који нису схватили голем з амашај ове сдлуке — не мислимо само у погледу на међународни положај Југославије, него и са гледишта унутрашње политике — сада по мало са приличним закашњењем увиђају то и други. У целој Европи поремећен је стари поредак, а ми смо држава у стварању. Зато је тим теже на+)И склад између власти и слободе, да се зн ају они који имају права да владају и они који имају дужност да слушају. Тај склад долази културом и дуготрајном заједничком традицијом. Кнез-Намесник је, ван сумње, тражио тај склад, па ве^ тиме диже толико пот ребан ауторитет Круне. Његовом Краљевском Височанству Кнезу Павлу припапа је голема историска улога. У интересу народа и државе он је својом великом интелигенцијом и необичним тактом успешно савладава. Зато се свуда у Југославији славио искрено и одано Његов 47 рођендан".