Општинске новине

302

Београдске општинске новине

целокупни културни програм на ком је подједнако заинтересова-н и наш град, јер је уметност онај моКни елеменат који градовима даје вечне, непролазне вредности. То је разлог због ког је наш град толико заинтересован и за даљи напредак нашег Позоришта и за развој наше Опере. Дубо-ка културна заинтересованост Београда, и то свих слојева без разлике, изванредно је велика. Истога да«а и у исто време по многобројним клубозима, установама држе се предавања са заеидним бројем слушалаца'. Тој изванредној културној осетљивости широко је изашао у сусрет наш Народни универзитет, дар племенитог Коларца, али тим питање још није решено. Оно само доказује о«о што смо утврдили и налаже још дубље и свестраније улажење у проблем. Нарочито су вел'ики и важни нашм задаци обзиром на децу и омладину. Ови су задаци врло компликовани и не могу се лако решити, али их ми морамо решаеати. Тежина ово-г проблема лежи наронито у вези са све већом урбанизацијом и технизацијом савременог живота, која долази до све већег изражаја у великим градовима, а поготово престоницама. Као и остали велики градови, и наша је Престоница позвана да да што боље и што потпуније решење проблема негативних страна сувише нагле урбанизације. Ове негативне стране нису ни случајне, ни незнатне. Социјалне везе у породици, традиције у великом граду су силом прилика слабије; удаљивање од природе погађа развој биолошких вредности наше деце и младежи; искушења и опасности сваке врсте далеко су ее^а, компликованија од оних с којима се треба борити на селу, ИЛ'И у мањим градовима. То све захтева једну далеко ве^у и смишљенију социјалну службу, која се сваки дан мора све више усавршавати, користеКи се и сопственим искуством и искуством других великих градова. Долази у питање не само довољан број обданишта, прихватилмшта, забавишта, дечјих медицинских установа, већ 'исто тако дечјих колонија, летовалишта, подупирање оазних удружења и организација које раде с децом; упу^ивање одраслије омладине да што боље искористи своје слободно време. Све су то путеви који ве(л(иковарошке невоље деце и омладине, ако не уклањају, а оно у сваком случају знатно смањују, тако да се лоши утицаји своде на минимум. У целокупном овом раду Општина има не само функцију помоћног органа, ве^ и врло велики делокруг рада, где је нико кије у стању да замени. Тако књизи, у даљем решавању културних проблема, припада сасвим изванредно место. Књига је досад била главно средство преко ког се преносила и ширила човекова мисао. Тешко је замислити да би савремени супарници књиге, радио 'и кинематограф, ту улогу могли заменити, јер су они према књизи проналасци другостепеног значајз; од ње зависе и живе с њом. То пак не зна'чи да је искључена еволуција у техници саме израде књиге. Могу^е је да данашње ти-

пографе у будућности замени нека друга врста људи, онако исто као што су типографи некад, у доба појаве штампе, заменили некадашње преписиваче; могући су други начини фиксирања мисли за материју, али Ке то бити само још један корак даље у вечном напретку, још један корак даље од писања на: камену, бамбусовој хартији, пергаменту, али ће принцип остати. Нешто друго, много важније, може нас и мора завимати у свему оеоме што је везано с књигом: Њен правилан избор. Читање је један велики душевни процес, везан за многобројне услове душевне и физичке хигијене. Њему треба приступати свесно, и онда заиста књига може бити наш идол. ,,Што му прва књига каже — за то се залаже", каже један песн.ик. Та опасност ,,од прве", што је у ствари синоним „случајне", изражена је са толико варијаната на разним местима. Инертно примљене идеје, схва^ене на пола, — одузимају књизи онај велики значај који чини да сматрамо разумљивим: код деце да за крадом узети ноеац купе „Робинзона"; код одраслог да поднесе многе жртве пре него што пристане да се одрекне своје библиотеке. Дивна књига 1-иаеп-а РеВуге-а »1а СтПза+Јоп есг^е«, разрађују^и ове и сличне идеје, посматрајуКи с једне стране бујицу књига у којој се данас и стручњак једва сналази (1оггеп1 сЈе$ ||угез . . .), с друге стране читаоца заинтересованог за књигу, — уздиже нарочиту улогу библиотеке ч'ији се задатак више не ограничава на томе да нам прибави књигу, ве^ исто тако, а можда и више од тога, да нас упозори на добру књигу, да нам буде помо^ник и друг, да буде наш духовни саветник и лекар. Тим се библиотеке у својој улози све више уздижу, расту и оплемењују и тим заузимају све ве^е место у низу наших културних задатака. Ја бих желео нашем граду да што пре дође до своје Градске библиотеке која 1ће бити смештена у палату у ту сврху подигнуту; у којој ће бити довољно места и за научног радника, и за студента, и за децу и омладину, и за оне који од библиотеке траже какво пословно, кратко упуство. То је један од наших културних задатака пар екселанс чије ми остварење лежи на срцу. Али, тим више треба ценити напоре који се чине и у садашњим приликама. Приређена изложба, надам се, довешће читаоца ових установа, — одраслог, као <и децу и омладину, — у контакт с вел.иким бројем књига које ће им корисно поОлужити, било у погледу изграђива-ња њихових емотивних способности, развијања фантазије, смисла за музику и лепоту стихова, као и за науку. Изложба која је приређена у нашем Градском музеју, а која се, као и изложба књига, вечерас отвара, оживеће пред нашим очима у низу драгоцених докумената један део прошлости Београда. Трансформације Београда у току векова су радикалне, Јп тетВгЈз е+ Јп сарј+е. То његовој