Општинске новине

Стогодишњица првог школског азона у Србији

Почетком 1940 године навршава се сто година од прве прославе св. Саве и од завођења школског звона, као помоћног сретства у настави средње и више школе. Св. Сава прослављен је први пут 27 јануара, а школско звоно унето у школску зграду 28 фебруара 1840 године. Оба ова догађаја десила су се за владе кнеза Михаила у Крагујевцу, где је била престоница и седиште првих наших виших школа. Прослава св. Саве обављена је врло свечано, те је била једна од највећих културних светковина у Србији тога времена. Од тада она је остала као стална школска установа великог васпитног и националног значаја. Прослава првог школског звона била је такође свечана; била је једна срдачна културна манифестација крагујевачке школске омладине. Наши први учитељи и васпитачи искористили су и тај тако мали и на први поглед безначајан школски моменат да васпитно утичу на своју средину и да своје ученике ободре на користан и родољубив рад. * Данашња Прва мушка гимназија у Крагујевцу основана је у Београду 1831 године под именом Велика школа. Након две године премештена је у Крагујевац и тамо школске 1834—1835 године проглашена за прву српску гимназију у Србији. Она је доцније носила званичан назив Гимназнја кнеза Милоша Великог, по имену свога оснивача. Историја ове гимназије нераздвојно је везана са постанком и историјом! данашњег Универзитета у Београду. Она је била матична школа за све средње школе у Србији, па и за Универзитет. Јер најстарији гимназиски разред уздигнут је 1838 године на ранг више школе, која се онда, по неком западњачком узору, назвала Лицеј. А из овог Лицеја, премештеног у Београд 1841 године, развио се преко Велике школе данашњи београдски Универзитет. Гимназија и Лицеј задуго су били у истој згради, имали заједничке професоре и заједничку управу. Тек крајем 1839 године одвојен је наставно и административно Лицеј од гимназије. Директор гимназије постао је најстарији професор Исидор Стојановић, док је дотадањи заједнички старешина Атанасије Николић постао ректор Лицеја. Обојица су били дошљаци у Србији, вредни школски и просветни радници из Бачке. Атанасије Николић и Исидор Стојановић као старешине првих просветних завода ства-

рали су традицију средњих и виших школа у Србији. Они су завели и прве школске свечаности као важно васпитно сретство. Они су завели призивање Св. Духа на почетку школске године и прослављање св. Саве као школске славе. Прво призивање Св. Духа извршено је 1 октобра 1839 године, и то врло свечано. Из цркве, где је извршен црквени обред, прешло се у школску зграду. Говорио је лицејски ректор Атанасије Николић. „Стој, стој^ стани са страхом, јер је место на коме стојиш свето!" — биле су прве речи којима је ректор поздравио ученике, професоре и грађане који су као гости присуствовали. Од тада редовно се слави почетак школске године. Али све скромније и упрошћеније. Данас је то постала скоро обична формалност, без првог значаја и васпитног утицаја. Из васпитних и родољубивих побуда први наши просветни радници установили су школску славу. На предлог крагујевачких школа, св. Сава је проглашен за заштитника српске школе и просвете и први пут прослављен 27 јануара 1840 године, равно пре сто година. То је била велика свечаност у којој је учествовао народ, обе школе, Лицеј и гимназија, две основне школе, Општина, чиновништво. Прво су сви ишли у цркву, из цркве носили литију кроз варош, пролазили поред школа, које су кропили светом водом, да се сви на крају нађу у згради Лицеја и гимназије. Ту су одржали говоре професори и ђаци. На улици су се пекла пецива на ражњу и отварала бурад са вином као дар Општине. А увече школска зграда је била осветљена: на сваком прозору горело је по дванаест воштаних свећа. На једном прозору, на стаклу израђен, био је лик св. Саве, а на другом, исто тако на стаклу, грб кнежевине Србије; — изнутра осветљени да се ноћу са улице добро виде. Права народна светковина у славу две велике народне мисли: просветне и државне, чији су симболи лик св. Саве и грб кнежевине Србије. Ове исте године, 1840, на један мееец по св. Сави, обављена је у крагујевачким школама и светковина у част уношења првог школског звона „у зданије училишних заведенија" — Лицеја и гимназије. Ово је, као што смо већ напред рекли прво школско звоно у Србији, чија је појава у школи значила културни напредак и новину у наставном раду. До тада звоно није било потребно као помоћно сретство у школском раду, јер се