Општинске новине

5*

Модеран малолетнички дом — Шта би требало учинити за малолетнике који се упућују на принудно васпитање —

Све чешће појаве малолетника пред судом због скитње, просјачења и крађе забрињују ие само њихове родитеље већ и све факторе који се баве васпитањем омладине. Ко жели да види ову многобројиу мангупарију нека сврати до жуте куће у Крунској улици бр. 13. Ту ће срести најразличније мале физиономије и професије, које буље у врата собе број 4, где их очекује судија који их узима на одговорност. Пре тога присутни свет испитује присутне дечаке и девојчице, а они један по један скрушено одговарају на постављена питања: — Зар ти, несретниче, да бијеш мајку и сестру? — Не, ја сам се само шалио... У осталом, зашто ми није дала паре за биоскоп?! — Али ако нема... додају присутни... Има, има, али само за Јову и Ану, одговара посрамљено и убедљиво црнпурасти шврћа. — Прекрсти се, несретниче, и замоли маму и судију да ти опросте! — Хоћу... хоћу... само да ме више не бију... — Зашто си украо капут и ципеле комшији? — Зато да бих дошао до пара за бицикл... — Па зар ти није жао комшије? — Жао ми је, али морао сам, јер много волим бицикл... — А ти здипи са кола оне флаше вина и соде? — Јест... Наговори ме наш бакалин. Обећа ми награду али ме слага... —♦— Срам те било... Тако лепа девојчица па вара и краде...? — Није тачно, чико... То је једна моја другарица, која је успела да побегне, кад су нас појурили, али је ствари додала мени па сам тако ја ухваћена... — Како да ниси? Мени си украла 4 пара чарапа и 2 комбинезона, упада један дебељко, трговац. — Па, јесте... Ја ћу то платити чим мој теча прими плату... Итако се разговор настављаико зна кад би се он завршио да није почело прозива-

н>е окривљеника. Одједанпут настаде тајац. а затим почиње исповест пред судијом, која је често пута горка и драматична, нарочито у моменту кад се пређе на саслушање озлојеђених родитеља који у већини случајева страховито оптужују своју децу и наводе да су све учинили да их поправе: тукли их, хапсили у подрум, везивали у ланце, остављали их без хране и одела, али узалуд... Воле више скитњу и нерад него све друго... Та њихова скитња састоји се у томе, што се малолетник одметне од куће и лута по цео дан улицама, а увече се неприметно увуче у стан својих. Овакав малолетник уопште не трпи рад, па су покушаји родитеља или сродника за неким његовим успослењем унапред осуђени на неуспех, јер ако га и упуте на рад, милом или силом, он после неколико дана или недеља побегне. Овакви малолетници-скитнице могу се поделити у две групе: обичне скитнице и просјаци-скитнице. Први скитају само преко дана, али се хране код својих, а други скитају и ноћу и хране се од просјачења, лажући свет како просјаче из нужде, ради помоћи болесној мајци, браћи или сестрама. Поред просјачења ови се други бавз и ситним крађама. Према статистици коју водим 70°/о њих су обични крадљивци, који краду што год виде, али најчешће ситнице које се могу брзо уновчити као што су например: разне изложене стварчице пред појединим дућанима: џемпери, кошуље, чарапе, ципеле итд. Међутим, најомиљенији њихови „залогаји" јесу празне или пуне флаше вина и соде, које дижу с кола, док кочијаши уносе друге флаше у кафану. Ове флаше продају затим у бесцење периферијским кафеџијама или бакалима, а деси се каткада да их сами у свом друштву испију, а затим полупају. Узроци ових појава су разноврсни и многобројни: рђаво друштво, слабо васпитање, тешке економске и породичне прилике, улица, биоскоп, неупућеност, изопаченн појмови, превелика обест имућнијих. У највише случајева малолетници припадају сиромашним породицама које деце имају у изобиљу, али мало средстава. Нзихови родитељи зато нису у могућности да се о њима довољно брину, па пошто се код нас од стране меродавних не поклања довољно пажње младежи, то су деца оваквих родитеља препуштена себи и улици, која не