Општинске новине

452

Беог радске општинске новине

само да их поправља, већ их брзо и сигурно квари. Но у колико не постоји овај, долазе остали разлози, а нарочито слабо васпитање. Не може се замерити сиромашним родитељима који нису довољно васпитали своју децу, али је заиста грех што то не чине у довољној мери имућнији. Можда се и они труде, али која вајда, кад сав њихов труд упропасти улица, биоскоп и изопачени појмови о свему. Верујем да би се ствар у многом поправила ако би се из појединих биоскопа избацили рђави филмови са својим апашко-ганстерским садржајем, и ако би, поред државе, и општина интервенисала у корист ове деце, која би се дужим поправним мерама могла оспособити за много корисније звање, што би било у интересу не само родитеља, већ и општине и државе, која би, уместо мангупа и скитница, добила исправне и корисне грађане. По београдским улицама накупило се толико много оваквг деце. Они својом скитњом и просјачењем претстављају праву напаст за мирне пролазнике, а велику срамоту не само за своје родитеље и породице, већ и за општину и државу, па би било право да, поред државе, и општина учини све како би се ова деца једаред склонила са улице. Држава је са своје стране већ учинила нешто. Поодавно је донела модеран закон. По том закону се сада и суди. Он предвиђа за незнатна, лакша дела, васпитну меру укор, под претпоставком да је малолетник толико зрео да може да схвати природу и значај свога дела. У мало тежем случају малолетник се отпушта на покушавање до једне године под непрекидним надзором својих родитеља, а у најтежем случају према њему изриче се најсгрожија мера: упућивање у дом за поправку и васпитање, у којем има да остане док се не поправи, али најмање једну годину, а највише до пунолетства, тј. до навршене своје 21 године. Ефекат ових мера за сад је задовољавајући. То се може нарочито рећи за меру укора и упућивање у дом. Код прокушавања то се већ не би могло рећи. Можда зато што је ова мера компликованија и што захтева читав апарат повереника који би за време прокушавања водили рачуна о кретању и поправци малолетника, а то изискује велике материјалне жртве, којима суд наравно не располаже. Кад би се створила кредитна могућност, можда би ова мера била најуспелија, јер би се под сталном контролом малолетник поправио и оспособио за позитивнији позив. Као што је речено, држава је учинила много јер је донела модеран закон за малолетнике, какав имају све културне нације. Поред тога она је основала неколико домова за поправку и принудно васпитање малолетника; али све то није довољно, па би зато требало и општина да је помогне, поготово што су у

питању деца Београђана. Београдска општина требало би да се угледа на многе француске општине које су овај проблем поодавно правилно решиле, оснивајући своје сопствене домове у којима се њихова посрнула деца принудно васпитавају. Зар не би било лепо, корисно и хумано, кад би Београдска општина основала такав један дом у којем би се, поред осталог, могао спремити читав кадар општини потребних службеника: бравара, електричара, шофера, механичара, травара-неговалаца паркова итд. То би можда био осетан финансијски терет, али тврдо верујем да би се то све исплатило, пошто би општина временом од ове „морално пропале" деце добила способне службенике, који би свој посао отправљали са пуно стручности и разумевања. С друге стране, оваквим хуманим поступком општина би од њих створила исправне и корисне грађане. Наравно, при подизању домова требало би повести рачуна да они буду не само модерни већ и удобни у сваком погледу. Дошло је време да се досадашња пракса са домовима, какви они постоје код нас, прекине, и да се дом поетави на ону висину која му по својој намени одговара. Тако би малолетници београдски добили модерну и удобну своју нову кућу, а Београд на крајњој периферији једну репрезентативну палату. Примера ради наводим како изгледа један од многих домова са својом организацијом у иностранству, где је све до савршенства спроведено, а који би по свом духу и намени идеално одговарао нама и нашем модерном законодавству у примени принудног васпитања малолетника. Пространа четворокрилна троспратна зграда. На првом спрату, напред, налази се управа, а позади собе за рад са једном великом салом за гимнастику. На другом спрату налазе се учионице, заједничка велика соба са библиотеком на једној страни, а на другој заједничке и засебне собе, поред којих се налазе и ћелије за малолетнике, са купатилима и болницом. На трећем спрату налази се капела. С десне стране зграде налази се повеће двориште за шетњу, а са леве двориште са кухињом, пекаром и перионицом. Позади зграде налазе се две стаклене баште са свим потребним баштенским оруђем. Цео овај простор са свим многобројним главним и споредним зградама ограђен је јаким бедемом, који је дугачак 311 м. а висок 3.30 м. Наравно, све зграде снабдевене су инсталацијама за централно грејање, електричним осветлењем, канализацијом, звонцем за аларм, јаким улазним и излазним добро затвореним вратима, која онемогућавају бегство. Управу дома сачињавају: један директор, један инспектор, један лекар и два учитеља васпитача, којима је придодато неколико канцеларијских чиновника, пословођа, мајстора, е-