Општинске новине

464

Београдске општинске новине

блиотека, Универзитет, Академија наука; велика зграда за излагање (која се налази у непосредном суседству Старог двора и сасвим близу знаменитих рушевина огромног храма Олимпијског Зевса), Народни музеј. Као што је решено питање саобраћаја овога града, исто је тако решено и питање његовог осветљења и снабдевање водом. И то је у рукама приватних предузећа. Атина, која је некад толико страдала од несташице воде, сад има ваљда најбољу воду која се замислити може. Доводи се са Маратона, из језера које је тамо вештачки направљено. Нас који смо научени на наше компликоване комуналне проблеме, ово стање ствари изненађује. Скоро смо готови да помислимо: „Благо овој Општини!" Па ипак, атинска Општина има још увек довољно много задатака, који чине да је њен комунални програм врло тежак, да захтева велику концентрацију снага, велики број стручњака, чврсту и сигурну вољу људи који управљају. ГУВЕРНЕМАН И ОПШТИНА Организација Велике атинске општине више се приближује организацији Париске општине, него ли наше. Укупно има око 48 општина, свака са својим претседником и својим већем, мање више самосталним, а над свим тим, као врховна власт, постоји Општинско министарство на челу са министромгувернером. У том Општинском министарству, односно у рукама министра-гувернера града Атине, концентрисана је сва власт, било да се то односи на управна, полицијска, финансијска или било која друга питања атинских општина. Општина града Атине смештена је у згради која се налази у почетку врло живе и интересантне улице Атинас. Зграда није нарочито репрезентативна и недовољна је за потребе Општине; Гувернеман је смештен у приземље Старог краљевског двора, који се, како је споменуто, налази над тршм Синтагма, највећим атинским тргом. Пред овом огромном грађевином налази се и гроб грчког Незнаног јунака, око ког војници непрестано чувају почасну стражу. Закон којим је установљено посебно Министарство за Велику атинску општину донет је 1936 године, у време кад је претседник Атинске општине био д-р Коста Коцијас. Господин Коцијас, који је постао претседник Општине још 1934 године, постао је на темељу овога Закона и први атински министар-гувернер. На тој ое високој дужности д-р Коцијас и данас налази. Биографија овог еминентног јавног радника је ванредно занимљива. Рођен 1892, он се 1910, пошто је свршио средњу школу, уписао на правни факултет, али га то није спречавало да се и даље, као одушевљени спорти-

Д-р Коста Коцијас, министар-гувернер Велике Атине

ста, бави спортом. Однео је неколико награда у мачевању у Египту, у Грчкој, на Олимпијским играма у Стокхолму, у Паризу... Сви ти спортски успеси и данас претстављају ванредно пријатне успомене за господина министра. Као добровољац ступио је у војску 1912; након демобилизације 1915 године наставио је правне студије у Риму, али се упоредо бавио новинарством као кореспондент многих грчких листова. Нова мобилизација спречила га је поново у даљим студијама, али је ипак 1917 докторирао. Касније се, већ као адвокатски: приправник, одао политици, не напуштајући новинарство. У исто је време све више улазио и у општи економски живот Атине и бавио се разним социјалним питањима, док коначно 1934 није изабран за претседника Атинске општине. Бавећи се кроз толики низ година комуналним питањима, министар Коцијас и данас настоји да за свако питање нађе право решење и да га изведе како је то боље могуће. Интересујући се за културни програм Атинске општине, њен рад на просвећивању ширих грађанских слојева путем организације јавних библиотека, за питање да ли Општина има свој уређени Градски музеј, била сам у могућности да у два маха, у дужој аудијенцији, разговарам са г. министром-гувернером, који ми је, с ретком љубазношћу и