Општинске новине
7
Солун и Атина
465
са изванредним смислом да се у неколико речи оцртају врло замашни програми, говорио о многим питањима. Ствар је тим значајнија, што је питаше организације градских библиотека предмет непосредног проучавања самог господина министра. Градска библиотека у Атини још не постоји, али је већ све предузето да се у најскоријем времену оживотвори план господина министра о завођењу амбулантних градских библиотека. У четири најсиромашније атинске општине, у одређене дане, стизаће општински библиобиси, који ће омогућити да грађани тих општина могу узимати књиге на лицу места. Ова идеја са амбулантним библиотекама чини ми се ванредно срећна, нарочито за почетак, и нарочито обзиром на изванредно велике удаљености појединих делова града од центра. Постепено, свакако да ће се прећи оснивању једне централне, и неколико реонских библиотека, али ће и онда амбулантне библиотеке своју службу моћи корисно наставити. Нзихова је употреба и у другим земљама раширена, јер су се ове библиотеке показале као врло корисне и практичне. И код нас је већ дуго у пројекту завођење градске амбулантне библиотеке. Атина, поред великог броја својих музеја, које је организовала држава, или које су приватници држави поклонили, — није се журила са оснивањем свог посебног градског музеја, иако би тај музеј могао бити од изванредног значаја и занимљивости. Господин министаргувернер сматра да би нарочити задатак градског музеја био да прикупља све оно што се односи на живот Атине од ослобођења, 1832, до данас, али се у ово питање у разговору засад дубље не упушта. Свакако није могуће замислити да ће човек овакве предузимљивости пропустити, а да и на овом пољу не учини све што се може. Да би добила што потпунију слику о раду Гувернемана и огромном комуналном напретку Атине, г. министар Коцијас ми је омогућио да у љубазној пратњи инжењера Монфератоса, у пријатној вожњи аутомобилом, пређем читаве десетине километара, да видим разне градске делове, почињући од оних у којима су се наоелили нови атински грађани, дошљаци из Мале Азије, па до најновијих који су тек у изграђивању, као што су будућа универзитетска и студентска варош, огромни простор за Ново гробље; да се упознам с разним градским институцијама, и новим великим општинским радовима на просецању нових путева, уређењу нових паркова... Све је то било врло инструктивно, и за све сам то била врло захвална господину министру. Праштајући се, имала сам част добити на поклон две прекрасне и скупоцене књиге: „Аи Атини ту класикисму" и књига „Оиек^иез Јоуаих сћге!1епз б.е ГАШдие',.
Прва књига је у ствари велики албум града Атине у ком је, на 114 уметнички израђених фотографија (1п к>§Но), приказан препород старе Еладе како је он дошао до израза у новим атинским грађевинама. То је Атина коју су створили архитектонски корифеји, Грци и странци: Клеант, Каутат Зоглу, Немци Шауберт, Гертнер, Клинзе; Данци браћа Ханзен. Њихово деловање у главном се поклапа с епохом романтизма, кад је у Грчкој ступио на престо Отон, син Лудвига Баварског. Књига је издата на основу посебног решења министра-гувернера г. Коцијаса 1938. Нумерисана је од 1—300. Међу сликама налазе се: планови града и појединих зграда; Фотографије главних архитеката; слике главних атинских зграда и типичних градских делова. Друга књига стоји у односу према првој као атински антички музеји према византијским. У њој су са много деликатне поезије описане већ споменуте минијатурне византијске црквице у Атини и околини, у којима се још од једанаестог и дванаестог века, — па све до данас! — толико Богу молило, да свака од ових црквица, поред своје архитектонске лепоте и значаја, има и другу унутрашњу интимну поезију и лепоту, која им долази од вековне везе између људи и Бога на том месту. (Такве су нарочито Мала метропола и дивна руска црквица св. Николе — улица Филелен.) Књига је дело француских аутора, супруга Нотон, и то текст г-ђе Андре Нотон, а изванредни дрворези, којима је књига богато украшена, г. Тас1у-а МоНоп), Штампана је у Атини, еЈШопб ћа Виг1п), АТИНСКЕ СТАРИНЕ Као један од она три римска цара, из 1 и II века после Христа, који су за собом оставили добру успомену у историји, — цар Хадријан оставио је у Атини доста споменика који су се и до данас бар делимично сачували. На тако званој Хадријановој Капији, која је некад обележавала међу између старе класичне грчке и нове римске Атине, пише на архитраву, с оне стране која је окренута према Акрополи: „ОВО ЈЕ АТИНА, СТАРИ ТЕЗЕЈЕВ ГРАД", с источне фасаде, према којој се ширио нови град: „ОВО ЈЕ ГРАД ХАДРИЈАНОВ, А НЕ ТЕЗЕЈЕВ". Обилазећи Атину у раним часовима, или у време кад су врата атинских библиотека и музеја већ затворена, на толико се места наилази на велике трагове и на велике успомене да нам цела Атина изгледа као један огромни музеј, једна велика библиотека. Реминисценције књижевне и историјске, које нас прате на сваком кораку, имају своје живе симболе. Стопу у стопу може се и данас, у новој Атини, ићи за Јулијаном Апостатом Мережковског, баш онако као што се у данашњој Фиренци може стопу у стопу ићи за његовим Леонардом да