Општинске новине

466

Београдске општинске новине

Еинчи. Величина овог писца открива се на овом; месту у пуној мери, као што постаје двоструко драга изванредна поетичност грчких прича; дубока филозофија писца и наивна грација једне колективне, изванредне творачке фантазије међусобно се преплићу. С невероватном естетском и топографском прецизношћу описао је Мережковски поједине Јулијанове шетње по атинској околини. Место уз свету атинску р-ечицу Илисос, с ког је Јулијан тако радо проматрао Акрополу у часовима кад је обасјавају последше сунчане зраке, — и данас се може по том опису пронаћи без нарочите муке и лично осетити дубина Јулијанових емоција!.. Стара Агора (грчки и римски трг старе Атине), старо атинско гробље — Керамикос —, на ком се и данас види неколико изванредних споменика из велике епохе живота Атине у V и IV веку пре Христа, — свз је то изванредно, достојно дивљења. Али сва велика лепота Вечне и Непролазне Атине налази своју синтезу на атинској АКРОПОЛИ, њеном класичном светишту. Археолози, историци, естете, филозофи, уметници, песници и књижевници, сви су писали о Акрополи и још увек ће се о њој писати; ко дође на ово место, не преживљује само властите, већ и све њихове доживљаје; у памћењу изазива успомену на оно што је о овом светишту већ писано. Од Ренана до Данунција, па преко Бајрона, Штрауса, Исидоре Дункан не прекида се ланац великих имена која се на овом месту спомињу... Висина брега на ком се налази Акропола (Високи град) износи 150 м. надм. в.* Од брггова који се непосредно у самом граду издижу Езћи је само Ликабет. Око 300 м. надм. впсине! Велики и ванредно удобни аутобуси (жути!) воде са споменуте платеје Омониа (прелазећи преко платеје Синтагма) у кратким интервалима широким булеваром до под саму Акрополу. Заустављају се пред завијутком, од ког се даље иде пешке. Што се више пење, изванредност панораме постаје све очигледнија. С десне стране Акропола, с леве стране брег (с остацима надгробног споменика), од ког се валовито спуштају други брежуљци, сваки са својом историјом, сваки као симболични представник једног дела прошлости. ; АКРОПОЛА Кад се рано изјутра први пут дође у подножје Акрополе, док још нисмо продрли у

њену интимност, док се још нисмо попели до Пропилеја, упознали племените линије Партенона, храма богиње Нике, лепоте Ерехтејона, чини нам се све оно што је пред нама неразумљиво; изгледа немогуће да се може ући у душу тих грандиозних споменика. Нису они ништа кокетно и блиставо што одмах осваја. Колико пута треба доћи на ово место, колико стрпљивог проучавања треба док ови храмови и ове колоне почну да говоре! Онда кад се, мало по мало, уђе у дух ове величине, свз постаје друкчије, онда се и дух и осећаји за њих вежу с толиком снагом да временске границе сасвим ишчезавају; место тога долази једно потпуно саживљавање с великим врзменима и људима који су све ово подигли. Историја престаје као прошлост; Перикло, Фидијз, Поликлет, Софкло, Еурипид, Протагора и Платон нису били, овде они јесу, они ту владају, присутни су и духом и телом. Величини споменика одговара величина видика. Прзд глздаоцзм јз цзла атичка низина, дивне планине: Химет, Пентеликон, Егалос, Парнес; прзд њим сз у даљини плави море око острва Саламине; пред њим се у подножју Акраполе простире град, који је у полету стао једино пред планинама... Делимичнз рзстаурацијз и на Пропилзима и храмовима саме Акрополе омогућују да се већ данас много лакше може замислити слика овог места у свој њеној величанственој лепоти прошлости. Редован приступ (уз наплату улазнице) могућ је од 9 часова изјутра до сунчева заласка. Неколико тумача и водича увек спремни чекају код улаза. Ко нећз сам да се труди, може и од њих добити сва главна тумачења. У сваком случају, и онда кад се све зна што се на Акрополу односи, занимљиво их је чути, јер они у своје тумачзње увек уносе и нешто лично, једну личну песничку ноту, један лични врло сугестивни занос. Безбројни фотографи исто тако спремни нуде своје услуге... По огромном простору, између храмова, расте данас дивља трава, а свуд огромно камење. То још повећава општи утисак места. Место тога камења, или поред њега, некад су цео овај простор испуњавали кипови безбројних богова и богиња, у чијој се средини налазила велика и премудра богиња овога града „Атина Промахос" (Бранитељица). Свакако се мора нагласити да Акропола нема ништа заједничко с војничком тврђавом. Са својим величанственим храмовима она је у првом реду светиште. У том је њен посебни и сасвим изузетан карактер. (Наставиће се)

*) Висина Акрополе над доњим градом износи 70 м.

ДФ Марија ИлићвАгапова