Општинске новине

Комунална хроника

495

:наименован>а за градског већника. Тако је оплнтинску зграду Дечијег прихватишта у Звечанској ул. извело његово предузеће. Од оснивања Београдске инжењерске коморе стално је у њеној управи, и за заслуге на доношењу Закона о овлашћеним инжешерима као и за рад у самој Комори одликотван је Југословенском Круном IV реда. Сем овог одликовања има и орден Св. Саве IV реда, као и орден III степена за грађанске заслуге, којим је одликован од бугарске вла-

де за извођење радова на подизању зграде Бугарског посланства у Београду. Сем тога г. Костић ради у многим другим социјалнпм' и културним установама. Тако је активни старешина Соколског друштва Београд II, затим потпретседник Друштва за сузбијање сиротиње и просјачеша, члан Управе Друштва за уређење и улепшавање околине храма Св. Саве, Карађорђевог парка и т.д., поред других својих професионалних удружења. Градски већник је од 1938 године па све док није постављен за потпретседника.

Божидар Недић

Нови потпретседник Београдске општине г. Божидар Недић, рођен је 1885 године у Крагујевцу. У родном месту завршио је о<сновну школу и почео да учи гимназију, а потом је у Краљеву завршио Нижу пољопри-

Потпретседник Београдске општине г. Божидар Недић у своме кабинету

зредну школу. Желећи да се у агрономском нозиву усаврши, г. Недић је отишао у иностранство. У Француској је провео две године на специјализацији. У чину резервног официра г. Недић је учествовао у свима ратовима од 1912 до 1918 године. Био је тешко рањен и проглашен за ратног инвалида са 90% привредне неспособности. После рата био је руковалац државног добра у Смедереву, на коме је положају и пензионисан. Јавним радом бави се од 1905 године. Неко време радио је као новинар у нишкој „Окружној самоуправи", „Моравским новина-

ма", „Борцу" и „Ратном инвалиду", који је уређивао двадесет година. Велику пажњу г. Недић је посветио подизању нашег села. У времену од 1905 до 1912 године, заједно са покојним Жиком Дачићем, и Миланом Прибићевићем, обилазио је села по моравском, нишком и крагујевачком округу, где су сузбијали сујеверје и подизали дух и морал код нашег народа за борбу противу Турака и за национално ослобођење и уједињење. ' Г. Недић је био дуго година, све до краја 1939, претседник Средишног одбора Удружења ратних инвалида, а тада је изабран за доживотног почасног претседника поменутог удружења. Међународна организација бивших ратника и ратних инвалида (ФИАМАК) изабрала га је такође за претседника, који је положај заузимао две године. Сада је почасни претседник и ове организације. Још пре рата г. Недић објавио је неколико стручних написа, као „Практична поука о подизању винограда" и „Ампенографија америчке лозе." После рата објавио је рад „Проблем обезбеђења ратних инвалида." При коначном и повољном решењу инвалидског питања, које је извршио тадашњи министар социјалне политике г. Драгиша Цветковић, крајем 1938 године, и г. Недић је имао великог удела. За народног посланика изабран је 11 децембра 1938 г. у Београду. Г. Недић је добио ова наша и страна одликовања: Св. Сава другог степена, Бели орао са мачевима, Златна и Сребрна Обилићева медаља, Југословенска круна другог реда, Легија части, Марокански крст, „Полонија реститута", Бугарски лав и Белгиска круна.