Општинске новине

506

Београдскв општинске новине

Коста Јожеф: Три Краља же у малом француском селу Барбизону. Већ самим тиме, т.ј. Холошијевим сликарским образовањем, модерно мађар-ско сликарство било је упућено у „минхенском правцу", чему се убрзо прикључио и „бечки правац". Сва знатнија уметничка струјања оног времена у немачким уметничким центрима убрзо налазе одјека и у мађарском сликарству. Али, почетком овог века, млађи мађарски сликари и студенти почињу да посећују и фоанцусхе уметничке центре, највише — дакако — Париз, што изазива веома интерсг.а [тпа струјан>а у тада савременој мађарској уметности. Узето у грубим потезима, могло би се рећи, да почеци мађарског сликарства стоје углавном под утицајем немачких схватања, а новији развој мађарског сликарства да одаје јаке француске утицаје. Али, и то је најважније, ни мађарско сликарство, као ни српско и хрватско, није успело ни до данас да се ослободи страних утицаја и да се довине до заиста аутохтоног израза своје родне груде. Колико је мени познато, а то најбоље доказују дела са ове изложбе, никако се не би могло рећи да је мађарско сликарство превазишло наше. Шта више, изгледа да су разни екстремни и уметнички недовољно фундирани, ултрамодернистички експериментл у мађарском сликарству наишли на већи и трајнији одјек, него код нас. Невероватна Експериментисања Егри Јожефа, која нас посве преносе у доба послератног уметничког хаоса, — као што су на пример она у пастелима „На обали" и „Дуга", — или екстремни импресиоизам Хинк Ђуле — код нас су већ давно пребољена и заборављена, не достигавши углавном никад до тих димензија, не попримивши никада такве форме. То исто вреди и за супердекоративну стилизованост која, прелазећи у деформисаност фантастичних линија, као и колорит, делује као продукт опијумског транса у делима Ђуле Баћанија: „Казаркама", „Сељанкама" и ,,Жени с кишобраном". Не знам шта би се позитивно могло рећи за платна Хубај Андора, која су сва у претерано декоративним импресионистичким решењима — и која услед тога делују као нацрти за позоришне кулисе.

Али, насупрот томе, треба истаћи мајсторска дела Руднаја Ђуле, схваћена углавном реалистички. Композицијом боја и елегичним тоновима који из њих избијају, као и избором мотива, она претстављају, по мом схватању, најуспелија дела на овој изложби — и то је најважније —, са највећом дозом специфично мађарског. Треба погледати само његовог „Свирача на одмору". И Ваш Елемер је дао два пејзажа из којих с много убедљивости избија мађарска атмосфера и мађарски темпераменат. Силе Петер је изложио неколико одличних мађарских типова. Његове слике су схваћене углавном, особито у колориту, натуралистички, а дане су у рембратовским осветљењима, са снажним осећањем за боју и са сигурним потезима. Марфи Еден је изложио, поред осталог, и једну импресивну слику „Разиграни коњи", схваћену изразито експресионистички. Глац Оскар, налазећи се негде на граници реализма и импресионизма, дао је неколико добрих пленера и један одличан, типично мађарски „Љубавни пар". Поједине његозе жанр слике — „Мехур од сапуна" и „На путу за школу" — јако потсећају на нашег Уроша Предића. Три одлична, реалистички схваћена, мађарска мотива дао је у пастозним тоновима Гал Ференц. Ивањи Гринвалд Бела, још једини живи претставник Нађ-Бањске школе, и сам је у Кечкемету основао своју властиту школу, која је уз Солношку школу заправо инагуратор специфично мађарских мотива и специфично мађарског штимунга у модерном мађарском сликарству, — изложио је седам одличних уља, која одају солидног и рутинираног мајстора веома свеже палете. Интересантно је да је Чок Иштван, чији се аутопортре налази у чувеној Галерији дељ Уфичи, изложио једно велико уље које претставља Балатон (Блатно Језеро), а које је третирано као материја нашег Јадрана у познатој Црнчићевој слици. Чокова „Сузана на купању", која је на овој изложби била на највиднијем месту, схваћена је особито у другом плану чисто сезановски, а узета у свом тоталитету она делује као какав успео параван. Хорти Бела је изложио четири уља схваћена декоративно-импресионистички — и доста допадљива, а Хатвани Ференц, као одлични пастелиста, изложио је, поред осталог, и једну сликарски фину студију „Девојка".

Хубај Андор: Ланчани мост