Општинске новине

534

Београдске општинске новине

тј. ако не одговарају истини, стварним лепотама и уређењу дотичног туристичког места. Опасно је привући туристе вештом пропагандом па их пустити да се разочарају. Чак ни природне лепоте, ни лековити извори, ни историјске и уметничке знаменитости, нису довољне да од једног места направе пријатно боравиште туриста. Потребно је још да у таквом месту постоје и основни урбанистички уређаји: водовод, канализација, чисте калдрмисане улице, лепи и удобни хотели, пансиони и виле, разноврсна и укусна прехрана, јефтине цене бар најпотребнијих животних намирница итд. Туристи привучени вештом рекламом, ако се разочарају, осећају се увређени и причају целог свог живота, свуда и сваком, како су прошли. А усмена реч, нарочито ако је неповољна, има још увек јаче дејство него писмена. Није важно само привући странца, него га треба и задовољити и очарати, тако да добије вољу да дође и други пут. Прво му треба осигурати чист удобан стан и укусну исхрану. Јела морају бити разноврсна, за све стомаке и укусе. Наша гурманска јела, масна и папрена, задовољавају само један део туриста. Треба припремити и укусна дијетална јела. Изгледа да је најбољи систем који се практикује у Паризу. Поред тога што француска кухиња задовољава и већи број странаца, постоје у Паризу и ресторани неколико других нација: кинески, српски (који привлачи све Балканце и Мађаре) итд. Такви би ресторани пролазили добро и у Београду, јер би имали за муштерије и домаћу публику, а могли би бити комбиновани и са домаћим специјалитетима. Тек пошто се туриста добро смести, одмори и наједе, он мисли на разоноду. Најважнија је, дакле, брига о угоститељстеу: хигијена и добра организација по хотелима и ресторанима, васпитање угоститељског особља, обезбеђење јевтиних цена преноћишту и исхрани. После тога долазе брпге: о туристичком саобраћају; о правилном оријентисању путника; о спортским, фолклористичким и другим национално-културним и уметничким приредбама, итд. Туристичка пропаганда, — преко дневних листова и часописа, књига, „Бедекера", проспеката, фотографија, илаката, филма, радиа, — мора бити укусна и занимљИва, увек заснована на истинитим подацима. Од пропагандистичких дела не треба никад очекивати непосредну новчану добит, чак ни онда кад имају научну, уметничку или књижевну вредност. Таква се дела дају великим делом 1 бесплатно, а само један део се пушта у продају по ниској цени. Пласирање прапагандистичких туристичких дела ван територије надлежности дотичних туристичких органа, ако су то издања

у властитој режији, чини специјални проблем. За његово решење потребна је сарадња државних власти и других туристичких бироа. Финансијска средства за спровођеше ужег делокруга туристичког рада чине таксе на боравак странаца, које се, према поменутој Уредби и Правилнику, морају трошити искључиво за унапређење туризма. Приход од тих такса у Београдској општини ангажован је, за две последње буџетске године, у висини од 1,200.000 дин. за унапређење туризма. Та сума једва је достизала за подмирење најнепосреднијих туристичких послова, а већи послови и неки далекосежнији туристички програм није се могао са тим изводити. Тим мање што су из овог туристичког буџета финансирани и извесни послови који имају само индиректне везе са туризмом. У новом буџету, за 1940/41 годину, та је сума повећана на 1,238.000 дин., али је њено стварно повећање много веће, јер су у туристичком буџету смањене позиције које имају само даље везе са туризмом, а повећане оне које се односе на непосредне туристичке потребе. ТЕШКОЋЕ ЗБОГ НЕЈАСНИХ И КОНТРАДИКТОРНИХ ЗАКОНСКИХ ОДРЕДАБА Творци Уредбе о унапређењу туризма,, коју је донео Министарски савет, старали су се да буду у сагласности са одредбама Закона о градским општинама. Образовање Сталног градског туристичког одбора прописали су на основу § 95 Закона о градским општинама. Сасвим правилно, прописали су да општине уносе сваке године у свој буџет срества за извршење задатака на унапређењу туризма. „За покриће ових издатака општина ће прописати таксу на боравак странаца, која ће се употребљавати искључиво за унапређење туризма на подручју општине. Овај приход, којим ће се посебно руковати,, трошиће се према нацрту годишњег програма рада и предлога за финансирање рада на пољу туризма предложеног од општинског туристичког одбора." После оваквих одредаба, мало нејасно изгледа одредба у чл. 4, тачци 3, алинеји 1: „ако веће не прихвати овај предлог (туристичког одбора о финансирању рада), општина ће га за 20 дана упутити бану на одлуку а са својим примедбама." Ова би се одредба могла тумачити и тако да је општина дужна упутити надзорној власти предлог туристичког одбора о финансирању рада на унапређењу туризма и одвојено од свога буџета. Међутим, на основу § 118 Закона о градским општинама, као и свих других параграфа који говоре о општинским финансијама, општина може буџет на унапређењу туризма уклопити само у свој општи буџет и слати над-