Општинске новине

Акцнјп Београдске општине но унапређењу туризма

Туристичка акција општина базира се на Уредби за унапређење туризма, коју је донео Министарски савет, и на Правилнику о проглашењу туристичких места, који је проггисао Министар трговине и индустрије. Министарство трговине и индустрије даје смернице и руководи радом на унапређењу туризма у целој земљи. Оно то врши непосредно, или преко бановина и општина, над којима води надзор у овом погледу. ЗАДАЦИ И ОРГАНИЗАЦИЈА ТУРИСТИЧКЕ СЛУЖБЕ Општински туристички органи имају један шири и један ужи делокруг рада. Шири делокруг рада састоји се д целокупном уређењу града према захтевима модерног урбанизма. Тако уређен и изграђен град, који осигурава удобан и културан живот, привлачи странце. Градске општине су ово радиле, према својим финансијским могућностима и према свом знању, и пре прописа о унапређењу туризма. Али је потребно цео тај урбанистички развој града допунити и више прилагодити захтевима туризма. Особито треба водити рачуна о томе да Град, и у појединостима и у целокупној својој физиономији, добије што вшие национално обележје, да се истакне оно што је специфично наше. Ми не можемо задивити странце модерним зградама и установама интернационалног карактера, јер немамо за то новаца; али им можемо показати доста оригиналног народног, што не могу видети на другом месту. Приликом израде новог генералног плана треба водити рачуна и о естетским и туристичким захтевима. Нарочито треба регулисати обале Дунава и Саве. Београд је саграђен на ушћу двеју великих река, баш због стратегијског и привредног значаја тога ушћа. Он се кроз целу своју историју развијао на висоравни изнад тог ушћа и на падинама према дунавској обали, а после 1830 развио се и на савским падинама. Треба вратити Београд на обале Саве и Дунава. Треба ове обале снабдети модерним кејовима, асанирати мочваре, пребацити Београд и на друге обале Саве и Дунава. Треба изградити модерна ку-

патила на рекама, од Аде Циганлије створити спортско острво, наћи згодну намену Ратном и другим острвима. Тада ће Београд заблистати у свој својој лепоти. Лађе, једрилице и чамци расуће се по Дуназу и Сави. Ове ће реке постати и локалне саобраћајне линије, везиваће обалске крајеве од Вишњице до Макиша и олакшавати трамвајски и аутобуски саобраћај. При извођењу овог плана треба узети за узор велике градове на пловним рекама. Значајно је за једно туристичко место да има и неку минералну воду. Зато би требало испитати минералне изворе у Вишњици, и, ако резултати испитивања буду повољни, претворити Вишњицу у модерно куиатило и летовалиште. Затим обратити особиту пажњу: подизању зграда за смештај и исхрану туриста (хотела, пансиона, ресторана), не само по вароши, него и по великим парковима, шумама и излетиштима у околини Београда (у Топчидеру, Кошутњаку, Липовици, код Астрономске опсерваторије на Великом Врачару, на Авали); подизању реирезентативноГ тдристичког дома, где би се сместиле све канцеларије штампе и туризма, Културног отсека, Библиотеке и градског музеја; пошдмљавању Београда и околине; увођењу зГодних саобраћајних средстава за туристе, не само по Београду него и по околини; изГрадњи великоГ спортскоГ стадиона; итд. итд. Установе и лица која раде на унапређењу туризма треба да имају утицаја, бар својим саветима, и на све основне градске уређаје. У Београду досад тога није могло бити већ и зато што је систематски рад на унапређењу туризма почео пре две три године. Ужи делокруг туристичког рада, који непосредније спада у надлежност туристичких установа и надлештава, обухвата, у главном, бртд о приспелим тдристима и туристичкд пропаГандд. Стварањг повољних дслова за боравак и разонодд тдриста треба да претходи свакој тдристичкој пропаГанди. Туристичка пропаганда може да има успеха само онда када се створе најважнији услови за угодан боравак странаца у једном туристичком месту. Најлепше састављени чланци и рекламе и најбоље организовано њихово пласирање у широке туристичке кругове не вреде ништа ако немају реалне основе,