Општинске новине
Одбор за урбанистичко уређење Београда
549
општини по техиичким питањима. Покушај дакле са општинским урбаиистичким комитетом није успео. Онда је дошао § 68 тачка 4 Финансиског закона за 1939/40 год. Колико је писцу ових редова познато, Министарство грађевина је покушало да по истом поступи и да га спроведе у дело. Постоји један нацрт уредбе који је слат на сагласвост Општини, али није био добре среће. Општина је ствар дипломатски одбила за моменат, одговоривши да то тренутно није тако хитно и да је, да би се ствар правилно решила, потребно да прво стручњаци путују у иностранство да би подробније простудирали цело питање. Међутим, има само два разлога који би могли да мотивишу овакав одговор. Или Оппштина нерадо гледа да јој једно ново тело диктира услове уређења Београда, чиме би се окрњила аутономија техничке службе у Општини или Општина није хтела да прими на себе услов из поменутог § по коме „трошкове одбора сноси Општина града Београда." Разлог да претходно стручњаци морају да путују и простудирају ствар у иностранству није довољно убедљив, јер општински стручњаци познају одавно тај проблем и без путовања. Треба их само питати и сазнати да је проблем уређења престоница чак засебан предмет на разним универзитетским институтима и семинарима, и сви стручњаци који су га студирали познају га добро. Затим о овоме је код нас већ доста писано*).
*) арх. Драг. М. Поповић: „Престонице", — Савремена општина, јул—октобар 1932 год. „Урбанистичко уређење Прага", — Београдске општинске новине, бр. 10, 1937 год. „Урбанистичко законодавство у Француској", Београдске општинске новине, бр. 4—6, 1937 год.
За уређење Прага законом од 5 фебруара 1920 год. образована је Државна комисија изван оппггине. Будимпешта има исто тако своју државну комисију. Париз је 1928 год. добио свој Виши комитет за уређење и генералну организацију Париске области. Познато је исто тако шта је г. Мусолини урадио са Римом у последње време. Београд, престоница Југославије, треба један ђенералштаб за своје грађевинско изграђивање. Без јединства у концепцијама, ствари добијају несређен облик, а познато је колико времена одузимају лутања и погађања. Ако је време новац, онда је издржавање једне комисије, која би брзо и без апелата решавала ствари, несразмерно јевтиније од свих појединачних одбора који се кошкају и тешко долазе до сагласности. И поред огромног техничког напретка, који је престоница показала за последњих 20 година, сви грађевински проблеми, да је постојао један озбиљни урбанистички комитет, могли су боље и брже бити решени. Нарочито то осећамо ми који учествујемо на његовом изграђивању, а сигурно је и да силне критике добронамерних грађана о регулацији Београда нису без сваке основе. Овлашћење које Министар грађевина има по поменутом § 68 финанс. закона за 1939/40 год., ако се не искористи, угасиће се крајем рачунске године, тј. 1 августа 1940 год. Потребно је зато пожурити и благовремено образовати овај важни комитет. То захтева свеколико убеђење да је то најисправнији пут за уређење и улепшавање престонице, пред којим сви ситни интереси не треба да значе ништа. А примери из иностранства треба да нам служе за углед. арх. Драгомир М. Поповић