Општинске новине

Личност Велимира Михаила Теодоровића

557

Надгробни споменик Вел. Мих. Теодоровића

је да ради на остварењу задужбинских циљева. Стварашем нове, заједничке државе проширено је поље задужбинске делатности, а и Државни савет уједињене Краљевине наставио је да предано води задужбину и да бди над остварењем њених високих задатака. Готовина задужбине, која се састојала у златној динарској вредности, претворена је послератном девалоризацијом валуте у обичну динарску вредност, чиме је знатно смањена. Данас задужбина има депоновано у Државној хипотекарној банци Дин. 2,757,354,95 у готовом и Дин. 30.000.— у обвезницама ратне штете, што доноси приближно годишњи приход од Дин. 105.000.—. Од ове суме прихода одваја се 10% општини београдској за улепшавање вароши; 24.000 дин. се шаље Госпо-

ђици Терези Шустер у Минхену, за њено издржавање, доживотно јој осигурано завештањем, и подмирују се незнатни задужбински трошкови, а сав остатак се употребљава на задужбинске циљеве. Сума, годишње трошена за остварење задужбинских задатака, није по износу велика, али се и том незнатном сумом, обнављаном сваке године и рационално распоређиваном, постижу велики и значајни резултати. Врло су дуге листе лица и установа на које се расподељују годишњи расположиви износи прихода задужбинског фонда. И летимични преглед тих листа показује да се ти приходи распоређују и као светлост доспевају до многих просветних, културних, научних и социјалних активности у земљи. Колико је значајних дела, литерарних и научних, издато уз обилату помоћ из задужбине „Велимиријанум", колико стотина одабраних књига је задужбина откупила и откупљује, чиме потстиче ауторе на даља стварања, а њихова дела, плодове најлепших умова и срца, раздајући школским и народним књижницама, — чини приступачна онима за које су и писана. Задужбина сваке године награђује на Универзитету научне темате и новчано помаже сиромашне студенте, затим додељује одређене новчане износе трговинској, индустријској и занатској комори да оне то употребе за унапређење својих привредних грана. И најзад, социјална делатност задужбине постаје све изразитија и огледа се у сталном помагању домова за збрињавање сирочади, старих и немоћних, и у новчаном подржавању свих друштвених подухвата којима је циљ да се ублажи беда невољних и да им се осигура бар кора хлеба насушна. Личност Велимира Михаила Теодоровића, непрекидном линијом своје трагичности која се провлачи кроз цео њен животни пут, изазива у нама живу самилост; племенитост и доброта те личности буде у нама љубав према њој, а неисцрпно плодна делатност њене задужбине испуњава нас пијететом пуним истинске захвалности. Љубомир Ж. Јевтић сећретар ДрЉавног савета